Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Preobraženje Isusa Hrista, praznik posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje kasnije stradanje i slavu, Vaskrsenje.
Uvek pada za vreme Gospojinskog posta i spada u 12 velikih Hristovih praznika.
Kako bi pred svoje stradanje apostolima na vidljiv i opitan način otkrio svoju Božansku silu i slavu, Hristos je na visoku Tavorsku goru poveo Apostole Petra, Jakova i Jovana i pred njima se preobrazio pokazavši im svoju Božansku slavu i silu.
On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Prema evanđelskim svedočanstvima u trenutku Preobraženja Spasiteljevo lice zasijalo je kao sunce, a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost. Takođe Jevanđelje svedoči o javljanju starozavetnih proroka Mojseja i Ilije prilikom Hristovog Preobraženja.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte".
Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.
Preobraženje se slavi se na Istoku od VII veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.
Danas se na kraju Svete Liturgije osveštava grožđe. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Preobraženje na vrhu Svete Gore
Planinski masiv Atos, visok 2033 metra dominira celom Svetom Gorom i predstavlja izazov za mnogobrojne hodočasnike.
Od obale mora pa do vrha ima više od 15 kilometara neprekidnog teškog uspona vrletnim planinskim stazama.
Na samom vrhu na površini od jedva nekoliko stotina kvadratnih metara nalazi se veliki metalni krst i kapela Preobraženja. U kapeli nema monaha koji tu stalno borave, ali uz malo sreće na vrhu Atosa može se doživeti Sveta Liturgija jer su posete jeromonaha hodočasnika veoma česte.
Patrijarh u Krki
Patrijarh Porfirije služiće Svetu liturgiju u manastiru Krka u Hrvatskoj.
Eparhija dalmatinska pozvala je vernike da u manastiru Krka svečano i molitveno proslave praznik Preobraženja Gospodnjeg.
Narodna verovanja i običaji
Prema narodnom verovanju, na taj dan se list preobražava u gori i kamen u vodi, pa se kaže - preobražava se i voda i gora.
Lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija. Takođe, smatra se da je to poslednji put kada treba da se kupa u rekama jer se za Preobraženje vezuje i smena godišnjih doba. Onaj ko to ne poštuje, uješće ga zmija ili će se prehladiti.
Prema starom verovanju, na ovaj praznik ne treba spavati ni plakati, jer tako privlačimo neprijatna osećanja tokom godine.
Isto tako, devojke i žene taj dan treba da započnu neki posao kako bi im u narednom periodu sve išlo od ruke.
Postoji običaj da u ponoć treba pogledati u nebo i pomoliti se za zdravlje i blagostanje.
Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.