Magazin
Većina korisnika društvenih mreža još uvek ne ume da prepozna da li je sadržaj nastao putem AI
Medijska pismenost odraslih ne ide u korak sa brzim napretkom generativne veštačke inteligencije (AI), pokazalo je novo istraživanje objavljeno u Australiji. Ovaj trend čini korisnike interneta sve ranjivijim na dezinformacije, upozorili su autori istraživanja.
Popularnost industrije veštačke inteligencije eksplodirala je 2022. godine, nakon lansiranja četbota i virtuelnog pomoćnika Čet GPT od strane američke istraživačke organizacije za veštačku inteligenciju "OpenAI". Sektor je od tada privukao milijarde dolara investicija, a tehnološki giganti kao što su Gugl i Majkrosoft sada nude alate kao što su generatori slika i teksta.
Međutim, poverenje korisnika u sopstvene digitalne medijske sposobnosti i dalje je nisko, prema dokumentu "Medijska pismenost odraslih u 2024. godini" Univerziteta Zapadni Sidnej.
Ipitano je 4.442 odrasla Australijanca, upitani su koliko su sigurni u obavljanje serije od 11 zadataka u vezi sa medijima koji zahtevaju kritičke i tehničke sposobnosti i/ili znanje. U proseku, ispitanici su rekli da mogu sa sigurnošću da obave samo četiri od 11 zadataka.
Rezultati su "u velikoj meri nepromenjeni" od 2021. godine, kada su sprovedena prethodna istraživanja, navodi list.
Mogućnost identifikacije dezinformacija na mreži se uopšte nije promenila, prema podacima istraživanja. U 2021. i 2024. godini, samo 39 odsto ispitanika je reklo da je uvereno da mogu da provere da li su informacije koje su pronašli na mreži istinite.
Nedavna integracija generativne veštačke inteligencije u onlajn okruženja otežava građanima da znaju kome ili čemu da veruju na mreži, navodi se u izveštaju.
Spor rast medijske pismenosti je posebno zabrinjavajući, s obzirom na sposobnost generativnih alata AI da proizvedu visokokvalitetne dipfejkove i dezinformacije, kaže vanredna profesorka i autorka istraživanja Tanja Notli, koju citira medijska kompanija "Dekript".
"Sve je teže i teže prepoznati gde je veštačka inteligencija korišćena. Koristiće se na sofisticiranije načine, da se ljudima manipuliše dezinformacijama i već vidimo da se to dešava", upozorila je ona.
Borba protiv ovoga zahteva regulaciju, iako se to dešava sporo, dodaje Notli.
Prošle nedelje, američki Senat usvojio je zakon koji je osmišljen da zaštiti pojedince od zloupotrebe njihovih fotografija u pornografskom sadržaju generisanom veštačkom inteligencijom. Predlog zakona je usvojen nakon skandala koji uključuje lažne pornografske slike američke pop pevačice Tejlor Svift koji se proširio društvenim mrežama ranije ove godine.
Australijanci sada favorizuju onlajn sadržaj kao izvor vesti i informacija za razliku od televizije i štampanih novina, navodi se u izveštaju, dodajući da ovo predstavlja "prekretnicu u načinu na koji ljudi konzumiraju medije".
