Magazin
Novi početak, novi strahovi: Kako podržati dete pri povratku u školu
Nazire se početak nove školske godine, kupuju se novi udžbenici, sveske, olovke... Sa početkom jeseni i škole se okreće "novi list", ali nekoj deci ovaj period pada mnogo teže nego što roditelji misle. Dečiji psiholog za RT Balkan objašnjava kako da razgovarate sa svojim đakom, bilo da je u osnovnoj ili srednjoj školi, i pomognete mu da se pripremi za nove izazove - ali i šta nipošto ne smete da radite.
Nekima je škola sinonim za zabavu, druženje, različite vannastavne aktivnosti i učenje novih stvari, dok je drugima mesto koje predstavlja stres, veliku obavezu, premor, pritisak... Neka deca reaguju sasvim dobro i raduju se, dok druga mogu da imaju reakcije kao što su strah, anksioznost, nesigurnost.
Ova osećanja se posebno javljaju u prekretnicama u školovanju, kao što su početak prvog i petog osnovne ili odlazak u srednju školu. Kako dete reaguje zavisi od njegove ličnosti i uzrasta, ali postoje generalni saveti kojih bi svi roditelji mogli da se pridržavaju, kako bi se ovaj period što lakše prebrodio.
Deca mogu različito da reaguju u zavisnosti od uzrasta. "Prvi razred osnovne škole je veliki novitet, dok u petom razredu više nema učiteljice, već deca dobijaju predmetne nastavnike, a prvi razred srednje škole je ozbiljna promena - novo je društvo, novi su nastavnici, način školovanja, škola je verovatno više udaljena od doma nego osnovna... Tu je nova vrsta iščekivanja, neko sa radošću čeka taj momenat, neko se pribojava, neko je radoznao", objašnjava dečiji psiholog Biljana Lajović za RT Balkan.
Znakovi na koje roditelji treba da obrate pažnju
Psiholog objašnjava da znakovi postoje, ali da su male šanse da se dete direktno obrati roditelju i podeli svoje strahove (osim ako je starijeg uzrasta i u međuvremenu je razvijeno dovoljno poverenja).
"Roditelji treba da prepoznaju promenu ponašanja kod deteta - na primer, postaviće pitanja: 'Šta će biti, kako će biti, šta da radim ako se desi ovo ili ono...', a tu su i malo ozbiljniji momenti, kada deca ne mogu da spavaju, imaju problema sa stomakom, jedu manje ili više nego obično, ne mogu da stoje mirno u mestu... Sve ovo može da ukaže roditeljima da dete oseća tenziju," objašnjava psiholog.
"Zato bi bilo važno da roditelji, posebno roditelji mlađe dece, obraćaju pažnju na njih, kako bi na vreme primetili da li je dete uznemireno. Kako se bliži polazak u školu, ovo ponašanje može biti sve intenzivnije."
Šta roditelji nikako ne smeju da rade
Kada je dete nervozno oko polaska u školu, roditelji lako mogu da pomisle da ovo utiče i na njih, da remeti njihov mir, predstavlja još jednu u nizu svakodnevnih briga. Međutim, psiholog se ne slaže sa ovom tvrdnjom.
"Ja bih to obrnula: Ponašanje i stav roditelja prema školi utiče na dete, a ne dete na roditelja. Ako odrasli tome pristupaju na opušten i pozitivan način - jer ipak, svi smo išli u školu - mnogo su manje šanse da dođe do straha."
"Na primer, ako je dete nestašno, roditelji će da mu govore nešto poput: 'Sad si radio šta si radio, igrao se, skakao... Kada pođeš u školu, više toga nema. Moraćeš da sediš, učiš, nema više igranja!' Naravno da to detetu stvara tenziju. Važan je celokupan stav roditelja, kao i komunikacija sa drugim odraslima iz okoline, to jest kako roditelji možda pričaju o školi preko telefona, misleći da ih deca ne čuju - ali deca sve čuju," smatra psiholog.
Dodaje i da rečenice poput: "Išao sam u školu, završio fakultet, sada nemam koristi od toga" nikako ne bi trebalo da izgovaramo pred decom, jer se tako njihov stav prema obrazovanju oblikuje u nešto negativno.
"Kad god su ovakve stvari u pitanju, roditelji treba više da slušaju decu, nego da sami pričaju. Kada shvatimo da se deca nečega boje, u želji da im pomognemo, mi ih zaspemo nekom svojom pričom, a ne slušamo ih dovoljno dobro," naglašava naša sagovornica.
"Ne smemo da minimiziramo njihov strah, da kažemo da "to nije ništa", nego da pažljivo slušamo, da ih pitamo imaju li ideju šta je problem, šta bi im pomoglo... Deci nekada samo treba postaviti prava pitanja. Ne smemo ih kritikovati, govoriti im da prave "veliku dramu", ne smemo ih osuđivati i poništavati njihova osećanja."
Kako roditelji mogu da pomognu detetu
Psiholog predlaže roditeljima da detetu daju priliku da upravlja situacijom. Na primer, dete može da odabere koje boje će mu biti sveske, da li će da ima sliku omiljenog junaka na rancu, tako da ceo proces pripreme za školu bude optimističan, da se zajedno dogovore oko toga šta će obući za prvi dan...
"Pozitivan govor je ovde najvažniji. Roditelji treba da podsete dete da, čak iako bude neki problem, zajedno će ga rešavati. Govor o školi ne treba da bude ni isuviše pozitivan, a ni negativan. Odrasli treba da imaju razuman pristup, a možda mogu detetu da ispričaju neku anegdotu iz svojih školskih dana, ili školskih dana brata ili sestre - nešto zabavno," dodaje psiholog.
Treba naglasiti deci da će škola svakako biti izazov, ali da se svi izazovi mogu rešiti. "Kada govorimo o deci koja tek kreću u prvi razred osnovne škole, važno je da mu roditelji naglase da mu pomoći, da će zajedno raditi domaće zadatke... Ako dete kreće u peti razred, može mu se govoriti da će dobiti nove zanimljive predmete, poput istorije, geografije, pa ove novitete mogu vezati sa prethodnim pozitivnim iskustvima iz škole."
Sagovornica dodaje da isto važi i za stariju decu, koja kreću u srednju školu. Roditelji mogu naglasiti pozitivnu stranu ako deca idu u istu srednju školu sa nekim koga poznaju od ranije, a ako ne, mogu reći da je ovo savršena prilika za upoznavanje novih ljudi.
Svi stavovi zavise od porodice, a vrlo je važno da dete ima "treću" osobu sa kojom dobro komunicira, da to nisu mama i tata. To može biti tetka, ujak, neko ko može da se uključi u priču iz druge perspektive i pomogne.
"Naravno, uvek dobro da uoči škole radimo neke aktivnosti u kojima dete uživa. Možemo sa njim da prošetamo do neko mesta koje voli, da odgledamo film koji vole, da uživamo u porodičnim aktivnostima - da im pokažemo da smo stvarno tu za njih," zaključuje psiholog.
