Magazin
Razvod ili ipak ne: Kako da znamo da li je vreme da odemo ili ostanemo
Razvod nije jednostavan proces i koliko god razumno pokušavali da se priberemo, emocije takođe igraju značajan deo ne tako lake etape života. Preispitujemo se, prisećamo se, nismo sigurni šta da radimo. Danas mislimo da treba da se raziđemo, sutra ne. Pomoć stručnjaka u određenim situacijama jeste dobro dobrodošla, jer ukoliko zaista osvestimo i znamo šta stoji iza naše odluke, to nam može pomoći da preuzmemo kontrolu nad svojom budućnošću.
"Bolje dobar razvod, nego loš brak" je rečnica koju često čujemo u situacijama kada sa prijateljima razgovaramo o ovoj temi. Jasno je da razvod nije jednostavan i iskustva mnogih ljudi govore da su se dugo preispitivali, razmišljali koju odluku da donesu:
"Ako je želja da ostanem u braku zasnovana, na primer, 'Želim da gajim svoju decu u jednoj kući sa oba roditelja' ili 'Želim da radim na problemima besa i da budem bolji supružnik i roditelj', veća je verovatnoća da će osoba ostati u braku. S druge strane, kada ljudi objasne da ostaju u braku da bi izbegli bol ili strah rečenicama 'Ostajem jer se bojim da neću viđati svoju decu svaki dan', ili 'Ne znam kako bih sastavljao kraj s krajem bez svog supružnika', to ipak ukazuje da brak neće izdržati", kaže terapeut Susan Pis Gadoua.
Stručnjak napominje da uvek pita klijente zašto bi želeli da ostanu i zašto bi se razveli? Oni koji razmišljaju o odlasku će verovatno otići, za razliku od osoba koje izbegavaju bol ili potencijalne posledice. Primeri odlaska se mogu pronaći u rečenicama kao što su 'Želim više od života nego da ostanem u nesrećnom braku' ili 'Moram da pobegnem od ovog zlostavljanja'.
Trebalo bi da ljudi dublje sagledaju šta je njihova istina i gde leži njihova autentičnost. Svako ko se kreće ka obezbeđivanju stabilnog doma za decu ili izbora da bude nezavisniji, osećaće se bolje u vezi sa svojom situacijom nego neko ko beži od nečega (plašeći se intimnosti, na primer) ili pokušava da izbegne da bude sam.
Oni koji su motivisani prvenstveno izbegavanjem nečega obično su ljudi vođeni strahom. Ovi ljudi često su zatočeni u svojim strahovima, ne samo u vezi sa odlučivanjem da li da ostanu u braku ili napuste brak, već u svim oblastima života. Verovatnije će ostati u neiskrenoj, nesrećnoj i neispunjenoj situaciji sa pogrešnim uverenjem da su "bezbedni".
Ljudi koju su vođeni akcijom ili verom imaju suprotan pogled na svet. Kada se usmere na svoj cilj, vide mogućnosti i koristi i mogu doći od napredovanja. Spremniji su da rizikuju i da idu za onim što žele. Takođe se neće zadovoljiti nečim što je manje od onoga što veruju da zaslužuju, piše Sajkolodži Tudej.
Šta treba da nam bude prioritet
Da li da ostanemo u braku ili ne - na ovo pitanje neophodno je da uzmemo u obzir moguće posledice koje odlazak može imati na druge, ali takođe moramo da uravnotežimo tu odluku sa svojim potrebama. Mnogi ljudi greše u takvoj odluci kada se odriču sopstvenih potreba i fokusiraju se prvenstveno na potreba svojih supružnika ili dece, ili, naprotiv, razmatraju samo svoje potrebe i ignorišu potencijalni uticaj na svoju decu i supružnike. Skoro svaka odluka koju moramo da donesemo u životu podrazumeva kompromise. Proći kroz razvod je teško. Teško je ostati u lošem braku. Čak i tako, ako je istina da verujemo da je odlazak ono što treba da uradimo, važno je da pogledamo dalje od neposrednih izazova sa kojima ćemo se suočiti i da uzmemo u obzir prednosti koje mogu da nas čekaju u budućnosti.
Psiholozi ističu da nema lakog puta ili puta bez bola - ako se veza može spasiti, apsolutno je treba uložiti trud, ali ako ‘stomak’ govori da je vreme da odemo, vredi izdržati bol razvoda. Većini ljudi je potrebna stručna podrška da bi izvršili ove promene, ali to je promena koju svako može da napravi.
