Magazin
Ne slušajte savete stogodišnjaka ako želite dug život, upozoravaju naučnici
Titulu najstarije osobe sveta je imala Marija Branjas Morera, koja je doživela čak 117. godinu. Sada, nakon što je preminula, mnogi žele da znaju šta treba da urade da bi doživeli tako duboku starost. Možda deluje logično da odgovor tražimo u navikama ljudi koji su prešli stotu godinu, ali naučnici upozoravaju da njihove savete možda ipak ne bi trebalo pratiti ako želimo dugovečnost. Štaviše, neki savetuju da radimo poptuno suprotno.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Marija Branjas je verovala da njena dugovečnost proizilazi iz "reda, mira, dobrih odnosa sa porodicom i prijateljima, veze sa prirodom, emocionalne stabilnosti, bez brige, žaljenja, uz puno pozitivnosti i držanja podalje od toksičnih ljudi". Ovo sigurno zvuči kao dobar "recept" za život bez stresa, što može biti faktor dugovečnosti. Ali da li bi trebalo tako lako da poverujemo u iskustva drugih?
Istina je da naučnici još uvek pokušavaju da razjasne zašto neki ljudi mogu da žive više od 100 godina, ali samo jednog, "tačnog" odgovora nema. Neki smatraju da postoje dve moguće teorije, koje se međusobno ne isključuju, prema Ričardu Farageru, profesoru biogerontologije na Univerzitetu u Brajtonu.
Prva teorija je da su neki pojedinci u suštini samo imali više sreće. Drugim rečima, samo zato što su stogodišnjaci imali određene navike, to ne znači da su baš te navike pokretale njihovu dugovečnost. "Samo zato što su neki možda preživeli pušenje 60 cigareta dnevno ne znači da je to dobro za zdravlje", rekao je Farager, prenosi "Gardijan".
Druga teorija je genetika, to jest da stogodišnjaci imaju specifične genetske karakteristike pomoću kojih su sposobni da žive duže od prosečnog čoveka.
Koja god teorija da je u pitanju, obe podržavaju isto upozorenje: Nikada ne primenjujte savete stogodišnjaka o zdravlju i načinu života. "Ono što uglavnom vidite kod većine stogodišnjaka - a to su generalizacije - ne vežbaju mnogo, često je njihova ishrana prilično nezdrava", kaže profesor, napominjući da su neki stogodišnjaci bili i pušači.
"Ovo je suprotno u odnosu na mnoge epidemiološke dokaze o tome kako da produžite očekivani životni vek", rekao je profesor, dodajući da je jedno veliko istraživanje pokazalo da ako ne pušite, vežbate, pijete umereno i jedete pet porcija voća i povrće dnevno može da produži očekivani životni vek za čak 14 godina.
S obzirom da mnogi stogodišnjaci rade barem jednu od ovih nezdravih stvari, a još uvek se osećaju dobro, to samo govori da: Ili imaju sreće ili imaju veoma dobru genetiku, zaključio je profesor.
Čak je i sama Marija Branjas je priznala da je sreća odigrala ulogu u njenom dugom životu, dok je njena ćerka dugovečnost majke pripisala genetici. "Ona nikada nije otišla u bolnicu, nikada nije slomila nijednu kost, dobro je, nema bolova", rekla je za javnost prošle godine.
Stručnjaci dodaju da bi mnoge od razmatranih mogućnosti zašto stogodišnjaci žive duže zapravo mogle biti primeri "obrnute uzročnosti". Na primer, ideja da vam pozitivan stav može pomoći da živite veoma dugo mogla bi, barem delimično, da bude ukorenjena u tome što su ljudi generalno bolje raspoloženi kada im je dobro zdravlje.
"Radim na crvima nematodama koji žive samo nekoliko nedelja", rekao je za "Gardijan" profesor Dejvid Džems. "Crvi su genetski identični jedni drugima i čuvaju se u identičnim uslovima, ali prvi crvi umiru od starosti oko 10 dana, a poslednji nakon oko 30 dana."
Dok bi na individualnom nivou dovoljno sreće moglo pomoći da se objasni zašto neki ljudi žive preko 100 godina, stručnjaci kažu da postoje dobro poznati faktori koji mogu pomoći da se produži očekivani životni vek na nivou generalne populacije, uključujući poboljšanja zdravstva i higijene.
"Od pre oko 100 godina, počeli smo da vidimo je ogroman napredak u očekivanom životnom veku", rekao je Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost, napominjući da se to uglavnom svodi na vakcinaciju i čistu vodu.
Ali on smatra da vlade takođe moraju da preduzmu mere kako bi pomogle pojedincima da donesu zdravije odluke, dodajući da mnogi ljudi žive u sredinama u kojima je teško vežbati, dobro jesti ili izbegavati zagađenje. Međutim, čak i ako osoba živi više od 100 godina, nije nužno da je njen život pun sreće, iako su vesti o stogodišnjacima obično optimistične.
