Od pečenog, preko pirea i salate, pa sve do prženog - razni su recepti i prilozi od krompira. Dodavanje ovog povrća u obrok nije nužno nezdrav izbor, kako se misli, naglašavaju nutrucionisti.
Krompir je iznenađujuće bogat hranljivim materijama, odličan je izvor vitamina C i dobar izvor vitamina B6, važnih hranljivih materija za zdravlje kože, imunološku funkciju, metabolizam. Obezbeđuje i kalijum koji se u velikoj meri nedovoljno konzumira, a pomaže u regulisanju krvnog pritiska i u neutralisanju efekata natrijuma.
Ima oko 87 kalorija na 100 grama, a sadrže vlakna koja utiču na kontrolu holesterola, regulisanje probave i šećera u krvi.
Da li krompir goji
Ne postoje čvrsti dokazi da jedenje krompira povećava rizik od gojaznosti, iako je važan način na koji ga pripremimo i koliko jedemo. Istraživanja sugerišu da krompir ima malo kalorija i da je više zasiti od drugih popularnih ugljenih hidrata kao što su pirinač i testenina. Vremenom, zamena pirinča ili testenine za krompir, može pomoći u regulisanju apetita, smanjenju unosa kalorija i uticaće na gubitak težine, piše Jahu lajf.
Krompir i dijabetes
Istraživanja koja su dovodila u vezu krompir i dijabetes nisu bila ubedljiva. Neke nedavne studije, sugerišu da umerena konzumacija krompira nije povezana sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. U određenim slučajevima se preporučuje slatki krompir, jer sadrži niži glikemijski indeks, a ima vlakna koja mogu pomoći u stabilizaciji šećera u krvi. Međutim, zbog sadržaja ugljenih hidrata u krompiru uopšte, osobe sa dijabetesom treba da konzumiraju umerene količine ovog povrća i drugih namirnica koje su bogate ugljenim hidratima.
Može se uživati u ovoj namirnici
Bitno je kako se priprema - pomfrit ili onaj pržen u dubokom ulju nisu dobre opcije, a posebno ako se doda topljeni sir, prženo meso, kajmak. Ali zato, baren krompir sa blitvom i salatom ili pečeni sa pasuljem su neki od zdravijih predloga.