Magazin
"Živa" voda, prirodni antibiotici i druge tajne staroruske medicine
Još od davnina medicina je važila za jednu od najrazvijenijih grana u Rusiji. Bila je bogata narodnim znanjima, paganskim običajima i hrišćanskim tradicijama. "Živa" i "mrtva" voda su igrale ključnu ulogu i lečenju, dok su prirodni antibiotici poput plesni sa hleba i belog luka bili veoma efikasni. Prirodna anestezija se koristila tokom hirurških zahvata, psihoterapija, uključujući rituale za oslobađanje trauma, bila je takođe deo staroruske prakse.
Na teritoriji stare Rusije pronađeno je više od 100 različitih hirurških instrumenata, od kojih većina datira još iz perioda 10. do 13. veka. A medicinskih zapisa ima na hiljade. Oni svedoče o tome da je u drevna vremena ruski narod itekako dobor poznavao različite metode lečenja i da je većina njih bila vrlo efikasna.
"Živa" i "mrtva" voda - mit ili istina
Koncept "žive" i "mrtve" vode bio je jedan od najpopularnijih u stara vremena. Rusi su verovali da "mrtva" voda ima isceliteljska svojstva koja pomažu zarastanje otvorenih rana, dok je "živa" voda ta koja je vraćala u život u trenucima borbe sa teškim bolestima. Da li je to samo pusto verovanje?
Nije. Savremeni istraživači pretpostavljaju da su Rusi "mrtvom" vodom nazivali rastvor sa visokim sadržajem soli, koja ima antiseptičko svojstvo, dok je "živa" voda najverovatnije sadržala neko lekovito bilje koje je stimulisalo proces regeneracije organizma.
Staroruski antibiotici su bili vrlo efikasni
Još jedna intrigantna metoda lečenja bilo je korišćenje antibiotika, ali ne ovih koje imamo danas (jer oni tada nisu ni postojali), već prirodnih. Posebno su se u lečenju koristile "zelene naslage" na hlebu, odnosno plesni, za koje su naučnici otkrili da imaju slično dejstvo kao i penicilin.
Osim plesni, stari Rusi koristili su i beli luk, propolis, med, polen i razne trave, koji su imali antibakterijska svojstva. Istorijski zapisi kažu da je oko 30 procenata tada ručno pravljenih lekova sadržalo komponente koje ubijaju bakterije poput stafilokoke i ešerihije koli.
Rusi su bili vešti i u pravljenju prirodne anestezije
Bez obzira na to što u stara vremena u Rusiji nisu postojali savremeni anestetici, ovaj narod sprovodio je brojne zahtevne hirurške zahvate. Analizom medicinskih tekstova tog doba naučnici su ustanovili i da se u čak 15 posto operacija koristila anestezija bazirana na prirodnim sredstvima, odnosno bilju.
Među tada najpopularnijim preparatima sa anestetičkim (i blago narkotičkim) dejstvom bile su bunike, tatule i mandragora - halucinogene biljke koje su se u malim dozama davale pacijentima pre operacije ne bi li se oni opustili i mislima "odlutali" daleko.
Metode dijagnostike bile su veoma neobične, ali vrlo precizne
Staruruski lekari poznavali su jedinstvene dijagnostičke metode, a kako su one funkcionisale naučnici ni dan danas ne mogu da otkriju. U brojnim zapisima se pominje takozvano "čitanje po očima", zahvaljujući kojoj je lekar mogao da proceni stanje unutrašnjih organa pacijenata. Potencijalne bolesti otkrivali su oblik i boja dužice oka.
Savremena istraživanja u oblasti oftalmologije potvrdila su da postoji uska veza između zdravlja oka i ukupnog zdravlja organizma, te da se na osnovu promena u oku mogu dijagnostikovati dijabetes, hipertenzija i druge bolesti, ali, treba imati u vidu da je prošlo nekoliko vekova od tada i da se sada lekari oslanjaju čak i na veštačku inteligenciju.
Psihoterapija u staroruskoj medicini
Možda i najmanje istražena grana medicine u to vreme bila je psihijatrija, ali su bez obzira na manjak znanja lekari itekako umeli da otkriju problem i pronađu za njega adekvatno rešenje. Metode koje su se tada primenjivali mnogi nazivaju i prototipom savremene psihoterapije.
Posebno popularno bilo je "isterivanje besa", koje je pored religioznog imalo i terapeutsko dejstvo. Ovi rituali imali su za cilj dostizanje katarze kod pacijenta, zahvaljujući čemu se on oslobađao psiholoških trauma i svih negativnih emocija. O ovoj tehnici postoji preko 300 medicinskih zapisa, a pored nje spominju se i meditacija i molitve.
