Bilingvalizam je danas veoma česta pojava kako među odraslima, koji su zbog prijateljstva ili posla naučili strani jezik, tako i među decom, koja odrastaju u mešovitim porodicama, gde su roditelji sa različitih govornih područja. Za bilingvalne ljude kažu da imaju veći kvocijent inteligencije, da su fleksibilniji i da brže uče, kao i da su bolji u multitaskingu, odnosno obavljanju više zadataka istovremeno.
Ali, to nije jedino što bilingvale izdvaja od drugih ljudi. Ono što je naučnicima privuklo pažnju, osim intelektualnih sposobnosti bilingvala, jeste i način na koji oni "menjaju" svoje ponašanje i način razmišljanja u zavisnosti od toga kojim se jezikom služe. Ovaj fenomen poznat je i kao "kameleon efekat", a iza njega se kriju posebni neurološki mehanizmi.
Kako bilingvali "menjaju" ličnost zavisno od jezika kojim govore
Prema jednoj od teorija koju su postavili psiholozi, jezik kojim se govori aktivira različite neurološke veze koje diktiraju modele ponašanja. Kada se osoba "prešalta" sa jednog na drugi jezik, u njenom se mozgu automatski menjaju i neurološke veze, zbog čega dolazi i do promene u načinu razmišljanja i ponašanja.
Druga teorija povezana je sa kulturološkim nasleđem koje je zapisano u svakome od nas, gde se pri promeni jezika u čoveku podsvesno "bude" određene osobine koje su svojstvene ljudima sa tog govornog područja, pokazuje istraživanje socijalnih psihologa Hejzel Roze Markus i Šinobu Kitajama.
Primeri iz prakse su veoma zanimljivi
Naučne studije potkrepljene su i brojnim realnim iskustvima bilingvala, koji i sami primećuju da se način na koji oni razmišljaju itekako razlikuje zavisno od okruženja u kome se nalaze, odnosno jezika kojim se u tom trenutku služe. Sjajan primer za portal Sajkolodži Tudej dala je Suzan Ervin-Trip, profesor emeritus na univerzitetu Berkli.
Ona je ženi koja tečno govori japanski i engleski jezik dala da završi rečenicu "Kada se moje želje kose sa željama članova moje porodice..." na oba jezika, a rezultati su bili iznenađujući! Na japanskom jeziku ispitanica je nastavila sa "... to je vreme kada smo svi nesrećni", dok je kraj rečenice na engleskom zvučao "... radim ono što ja želim." Složićete se, razlika je ogromna.