Većinom se velike kompanije oslanjaju na AI, jer može da briljira u računanju, prikupljanju podataka, informacija, smišljanja poslovnih strategija, a neke firme čak koriste AI kao potpunu zamenu za poslove koje su prethodno obavljali ljudi. Sada, izgleda da se AI može nazvati i kuvarom, jer se pokazalo da bezbrojni predlozi recepata koje jedan kompjuterski sistem ima sposobnosti da sastavi mogu doneti ogroman uspeh restoranima.
Primeri se mogu naći u različitim delovima sveta - jedna picerija u Dubaiju je nedavno predstavila picu sa prelivom u kome se kombinuju sastojci iz različitih delova sveta: arapska pileća šavarma, indijski panir sir, začinsko bilje sa Bliskog istoka i tahini sos. Ovaj recept, koji je kreirao ČetGPT, je bio toliko tražen da je zvanično postao deo menija.
"Kao kuvar, nikada ne bih stavio ove sastojke na picu, ali je ipak mešavina ukusa bila iznenađujuće dobra", rekao je vlasnik restorana za Bi-Bi-Si. Ipak, drugi recepti koje je izmislila veštačka inteligencija nisu bile tako uspešni, kao što je bila mešavina jagode i testenine za doručak.
Na drugom kraju sveta, u SAD, vlasnica jednog resotrana u Dalasu je od ČetGPT programa tražila da joj osmisli recept za jelo od "osam sastojaka, u kombinaciji sa samo jednom tortiljom i jednom vrstom proteina". Od brojnih predloga, odabrala je tri recepta koja su delovala obećavajuće - nakon samo nedelju dana, prodali su preko 20.000 ovih jela.
"Mislim da je veštačka inteligencija odlična alatka kada ste u kreativnoj blokadi, da ponovo pokrenete mozak i probate nove kombinacije. AI može predložiti nešto na šta možda nikada ne biste pomislili," rekla je vlasnica restorana. Međutim, dodaje da takav posao ne bi potpuno prepustila AI, jer ipak mora da postoji ljudska procena po kojoj bi se odabrao najbolji recept.
Hoće li AI nekada moći da "radi u kuhinji"
Iako su neki restorani doživeli uspeh, ideja da AI može da preuzme uloge vrhunskih kuvara i gastronoma nije toliko dobro prihvaćena. Prvi razlog je prilično očigledan: AI nije biće koje može da jede, da namiriše hranu, dotakne je, tako da je teško zamisliti da samostalno može da osmisli originalan i kvalitetan recept.
Osim toga, četbotovi nisu čudotvorni, tako da svaka kombinacija recepata koju kreiraju je preuzeta od drugih izvora čiji su kreatori ljudi. Zbog toga je mala verovatnoća da se restorani mogu potpuno oslanjati na AI ako žele da novi recepti budu ukusni, pa samim time i uspešni.
Praktičnost ispred inovativnosti
Ipak, to ne isključuje mogućnost da sofisticiraniji AI sistemi u budućnosti mogu da budu od neke pomoći. Neki AI stručnjaci smatraju da se od veštačke inteligencije može zatražiti da kategoriše određene sastojke kao slatke, kisele i tako dalje, da pronađe namirnice za koje internet kaže da mogu da imaju dobar ukus kada se pomešaju... Dakle, ako se četbotu postavi dobar, precizan zahtev, onda može napraviti nekoliko predloga.
Neki kulinarski stručnjaci se oslanjaju i na posebno kreirane AI aplikacije, koje korisniku stvaraju različite recepte isključivo na osnovu namirnica koje ima u frižideru. Pored toga, neki se oslanjaju na AI da im napiše kako da najbrže pripreme određeno jelo (na primer, može da im napravi precizan redosled pripremanja namirnica, kako bi se uštedelo vreme).
Čak i prethodno spomenuti vlasnici resotrana, kojima je AI pomogao da novi recepti budu uspeh, smatraju da ne bi trebalo imati potpuno poverenje u četbotove kada je u pitanju kuvanje. Mogu biti podrška i zabavna alatka, ali, barem za sada, ne i zamena za iskusne kuvare.