Zašto je car Nikolaj I spalio čitav tiraž Biblije

Pre više od hiljadu godina, kada je hrišćanstvo tek došlo u Rusiju, Biblija se izdavala na crkvenoslovneskom jeziku - jeziku koji je arhaičan, ali poprilično razumljiv Rusima i drugim slovenskim narodima. Štaviše, crkvenoslovenski je važio za četvrti kanonski jezik slovena. 

Knez Golicin je inicirao prevođenje Biblije na savremeni ruski jezik

Sve do 15. veka u celoj Evropi Biblija se izdavala samo na crkevnoslovenskom, ali su je evropski narodi jako teško razumeli. Tada je širom Evrope počelo masovno prevođenje ove svete knjige: prvi prevod Biblije na italijanski jezik izvršen je davne 1471. godine, a nakon Italijana ideju su prihvatili i Nemci, Englezi i Francuzi. Prevođenje je trajalo vekovima i već u 19. veku svaka evropska zemlja imala je Bibliju prevedenu na svoj zvanični jezik.

Svaka - osim Rusije, u kojoj je tada crkvenoslovenski već postao zastareo. Kako Rusija ne bi "zaostajala" za Evropom, knez Golicin, koji je predsedavao Ruskim Biblijskim savetom, je došao na ideju da Bibliju prevede na savremeni ruski jezik. Inicijativu Golicina je podržao i imperator Aleksandar I i 1812. godine otpočelo je prevođenje. 

Smena na tronu i naredba koja je promenila sve

Projekat prevođenja Biblije je, naravno, imao i svoje protivnike, a jedan od njih bio je arhimandrit Fotij, koji je smatrao da prevodi ne odgovaraju originalnim zapisima, te da se time odstupa od pravoslavlja. Pritisak na imperatora koji je odobrio prevođenje postajao je sve veći i veći. Sredinom 1824. godine Ruski Biblijski savet je prestao sa radom, a naredne godine imperator je preminuo.

Nakon njegove smrti, na carski presto je došao Nikolaj I, koji je brže bolje izdao "Naredbu o očuvanju knjiga Svetog Pisma u originalnom, nepromenjenom obliku". Kao posledica ove naredbe, na proleće 1826. u pećima ciglane Aleksandro-Nevske lavre spaljen je ceo tiraž koji je do tada ištampan. U plamenu se našlo na hiljade Biblija prevedenih na ruski jezik.