Magazin
Gugl razvija veštačku inteligenciju koja će moći da "čuje" kada ste bolesni
"Pa ne treba mi AI da mi kaže da sam bolestan", "Isto kao majka", "Sad je i doktor", bili su neki od komentara na vest da će uskoro Guglova veštačka inteligencija na osnovu audio uzoraka, uključujući kašalj i otežano disanje, otkrivati bolesti poput tuberkuloze.
Veštačka inteligencija (AI) je "zakotrljala" svoje sposobnosti i očigledno da nema nameru da stane. Uvukla se u sve pore društva, olakšala poslovne obaveze, a i u domenu medicine izgleda da će ostaviti veliki trag i to na osnovu zvuka kog proizvode ljudi (na primer, kašljanje) dijagnostikovaće se određene bolesti. Gugl se prošle nedelje udružio sa indijskim AI startapom kako bi pokrenuli bioakustički model zdravstvene nege koji detektuje bolesti na osnovu ljudskih zvukova.
Bioakustika je kombinacija biologije i akustike, koja pomaže da se dobiju uvidi iz zvukova koje proizvode životinje i ljudi. Veštačka inteligencija će moći da "predvidi rane znake bolesti", posebno na mestima gde postoji poteškoća u pristupu kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, jer nije potrebno ništa osim mikrofona pametnog telefona.
Kako će funkcionisati bioakustička veštačka inteligencija
Gugl je obučio svoj osnovni AI model sa 300 miliona zvučnih zapisa iz celog sveta, uključujući kašljanje, šmrcanje, kijanje i disanje. Ovi audio snimci su izvučeni iz javno dostupnog sadržaja koji nije zaštićen autorskim pravima sa platformi kao što je Jutjub, piše Mašejbl. Podaci koji pokreću Guglov HeAR (Health Acoustic Representations) AI model uključuju 100 miliona zvučnih zapisa kašlja koji sada pomažu u otkrivanju tuberkuloze. Alati koji se nalazi na pametnom telefonu može se lako nositi do najudaljenijih populacija radi skrininga bolesti.
"AI detektuje rane znakove na osnovu suptilnih razlika u obrascima kašlja, pomažući u trijaži pacijenata i upućivanju na dalje preglede i lečenje. Cilj je opremiti alate koji će omogućiti čak i ljudima sa ograničenom obukom da sprovode skrining za respiratorne bolesti", kaže Šravja Šeti, direktorka inženjeringa u Guglovom istraživačkom centru, a piše Blumberg.
Takođe se ističe da ovde postoje i izazovi i odnose se u prihvatanju nove tehnologije, jer koliko god ona nudi nove mogućnosti, lekari i zdravstveni radnici su navikli na ustaljene metode rada i nije uvek lako promeniti način na koji se bolesti dijagnostikuju i leče. Drugo, da bi ova tehnologija bila efikasna, potrebno je da zvučni uzorci (poput kašlja) budu čisti, bez pozadinske buke koja bi mogla ometati tačnost dijagnoze.
Iako nijedan od Guglovih modela još nije spreman za komercijalnu primenu, smatra se da generativni sistemi zasnovani na zvuku imaju potencijal da učine rano otkrivanje bolesti dostupnim i pristupačnim. Druge kompanije takođe rade na sličnim tehnologijama, kao što je analiza zvukova plača beba za procenu njihovih potreba i zdravlja, ili detekcija autizma na osnovu zvukova koje prave mala deca.
