U poslednjih nekoliko decenija medicina je mnogo uznapredovala: svedoci smo značajnih pomaka u lečenju različitih vidova raka, kao i dostignuća u tretiranju kardio-vaskularnih oboljenja, dijabetesa i drugih oboljenja. Neki od savremenih metoda lečenja mogle bi se, po mišljenju stručnjaka Sema Parnija, nesmetano koristiti i za "dizanje iz mrtvih".
Stručnjak: "Smrt je samo trenutno stanje"
Smrt je proces "gašenja" organizma, do koga dolazi usled otkazivanja unutrašnjih organa od vitalnog značaja, a istraživanja koja su sprovedena pokazala su da je ona mnogo sporija nego što se mislilo ranije. Šta ovo tačno znači? Znači da je ljudski mozak, kao jedan od vitalnih organa, "upotrebljiv" i nekoliko dana nakon smrti, te da je, da bi se on vratio u funkcionalno stanje, potrebno samo tretirati ga postojećim medikamentima i stumulisati uređajima.
"Viđenje smrti je fundamentalno pogrešno. Smrt nije kraj, već stanje koje se može preobratiti", preneo je britanski Telegraf reči stručnjaka koji je poslednjih 30 godina posvetio istraživanjima u oblasti reanimacije.
Ljudi koji su doživeli kliničku smrt podelili su svoje osećaje
Naučnik je, kako bi potkrepio svoj zaključak, naveo i pojedine primere iz sopstvene prakse, u kojima su pacijenti koji su doživeli kliničku smrt, a potom se vratili u život, rekli kako se vrlo dobro sećaju svojih osećaja sat vremena nakon zaustavljanjnja srca. Neki bi rekli da je ovo neverovatno, ali njihove izjave potvrđuju i moždani impulsi koji su zabeleženi posebnim uređajima. Pritom, kod čak 40 procenata pacijenata koji su doživeli smrt, moždane funkcije vraćene su na uobičajene pokazatelje već sat vremena nakon oživljavanja.
"Pitanje je vremena kada ćemo prestati da smrt doživljavamo kao kraj života, a početi da je doživljavamo kao trenutnu nedaću koju lako možemo prevazići", optimističan je Parni.
Da li ovo znači da ćemo konačno pobediti smrt
Ipak, ovakve prognoze stručnjaka trebalo bi uzeti sa dozom rezerve, jer su Parnijeva istraživanja zasnovana na situacijama u kojima su pacijenti umirali usled zaustavljanja srčanog rada. Ukoliko bi smrt nastupila kao posledica povrede moždanog tkiva, čak ni najbolji lekari ne bi mogli mnogo toga da učine. Čak i ako bi se osoba vratila u život uz pomoć medikamenata i stimulacije vitalnih organa, njene kognitivne sposobnosti bi najverovatnije bile smanjene ili potpuno izgubljene.
Akcenat ovog istraživanja, u stvari, uopšte nije da ljudi poveruju da su besmrtni, već da se lekarima stavi do znanja da će u budućnosti imati više vremena za oživljavanje pacijenata uz pomoć stimulacije srca.