Kako su TikTok i pandemija naveli čitavu generaciju mladih da se plaše za svoje zdravlje

Svako od nas je barem jednom uneo svoje simptome u internet pretraživač, pa zatim dobio rezultate koji ukazuju da nešto "malo", poput glavobolje, može da bude simptom vrlo ozbiljnog zdravstvenog problema. Neki tu odluče da se zaustave, dok drugi nastave da istražuju, "upijaju" na stotine različitih informacija, koriste društvene mreže da potvrde sumnje, sve dok sebe ne uvere da su zapravo vrlo bolesni.

Iznenadni bol u ruci može postati izvor zdravstvenog straha koji dominira nekoliko sati u danu, novi mladež može biti povod za višečasovnu pretragu o raku kože, a mladi koji čitaju o drugim mladim ljudima koji se "iznenada teško razbole" odmah osećte anksioznost i veruju da su oni "sledeći na redu".

Ovo su samo neki od primera na koji način digitalno doba menja našu svest o zdravlju.

Sa ogromnom količinom zdravstvenih informacija dostupnih na mreži i bezbrojnim viralnim TikTok klipovima o "znacima upozorenja" za bilo koje stanje, nije ni čudo što stručnjaci veruju da je zdravstvena anksioznost u porastu.

A posebno je rasprostranjena među mladim ljudima, koji su aktivniji na internetu. Čini se da postoji i priliv izveštaja o pogoršanju zdravlja mlađih ljudi - dijagnoze raka za osobe mlađe od 50 godina, na primer, porasle su za 24 procenta u dve decenije, a ovakvi statistički podaci očigledno pogoršavaju strahove.

Od TikToka do zdravstvene anksioznosti

Internet i društvene mreže učinile su ogromne količine medicinskih informacija (kao i dezinformacija) lako dostupnim. Iako ovo neke ljude može podstaći da preuzmu brigu o svom zdravlju, to ih takođe izlaže najgorim mogućim ishodima, što dovodi do pojačanog straha od simptoma koji prvobitno možda nisu toliko ozbiljni.

Poslednjih godina je generalno je povećana kolektivna svest o zdravlju, ali ovo je donelo i negativne strane. Na primer, interesovanje za zdravu ishranu može lako da evoluira u nešto intenzivnije. Sa stalnim podsetnicima da se zdravo hrane, vežbaju i izbegavaju stres, ljudi mogu postati preterano oprezni u pogledu svog zdravlja, što može dovesti do preokupacije potencijalnim bolestima, čak i kada je rizik vrlo mali.

Procvat velnes tehnologije takođe je opterećenje. Mnogi proizvodi, prvobitno dizajnirani da pomognu ljudima da prate zdravlje, mogu lako postati uvod u ozbiljnu zdravstvenu anksioznost.

"Nosivi pametni uređaji i aplikacije mogu biti korisne alatke za unapređenje zdravlja, ali takođe mogu podstaći opsesivno fokusiranje na telesne funkcije, kao što su otkucaji srca ili obrasci spavanja, pretvarajući normalne fluktuacije u povod za anksioznost", kaže dr Luiz Godard Krouli za "Independent".

Naravno, tu je i pandemija, koja je ostavila posledice na stav ljudi prema zdravlju. Konstantno objavljivanje novih informacija o virusu, zajedno sa posledicama veoma zarazne i ponekad smrtonosne bolesti, dovela je do široko rasprostranjenog straha - pa tako i oslanjanja na internet i društvene mreže. Od tada, mnogi ljudi imaju potrebu da stalno i pažljivo prate simptome.

Šta možete uraditi

Postoje načini da se obuzdate i kontrolišete ponašanje ako mislite da patite od zdravstvene anksioznosti - sve dok možete da prepoznate da je to ono sa čim se borite.

Prvi važan savet: Izbegavajte traženje dijagnoze preko interneta. Ova radoznalost će gotovo uvek dovesti do veće anksioznosti. Umesto toga, potražite savet od lekara.

Zatim, pokušavajte da radite na prepoznavanju i izazivanju misli koje mogu lako da vas "uvuku" u nove brige, kao što je prebrzo donošenje zaključaka o svom zdravlju. Fokusirajte se na održavanje zdravog načina života uz redovno vežbanje, uravnoteženu ishranu i adekvatan san. Na kraju, ako osećate da zdravstvena anksioznost potpuno upravlja vašim svakodnevnim životom, razmatrajte razgovor sa profesionalcem koji ima iskustva sa ovom vrstom anksioznosti.