Magazin
Da li biste jeli insekte da su ukusniji
Oko dve milijarde ljudi (četvrtina svetske populacije) već jede insekte kao deo svoje svakodnevne ishrane, kažu podaci Ujedinjenih nacija, a prema zagovornicima zdravstenih i ekoloških prednosti konzumiranja buba, više ljudi bi trebalo da im se pridruži. Da li biste bili deo ove grupe ako su bube dobro začinjene ili ako su "maskirane", samlevene u kombinaciji sa ukusnim sosevima? Mogu li insekti postati nova vrsta "egzotične hrane" koja je svetski popularna, poput sušija?
Šta ste spremni da uradite da bite spasili planetu? Možda biste koristili manje plastike ili izmenite ishranu? Neki su spremni da se potpuno predaju veganstvu, ali ima i onih koji odlaze korak dalje, tako da su im glavni izbor proteina - insekti.
"Moramo da se usredsredimo na to da ih učinimo ukusnim", rekao je tim kuvara iz Njujorka, koji je nedavno dizajnirao meni za cvrčke za konferenciju, koja je imala za cilj da pronađe rešenja kako da insekti budu primamljiviji za jelo širom sveta.
Interesantno je da, iako je događaj bio posvećen uvođenju insekata na svetske jelovnike, većina gostiju se ipak odlučila za drugi švedski sto, sa ribom i mesom. S druge strane, crvčci na stolu do njega su bili pomešani sa čilijem, nudlama, supom, kuvari su se potrudili da prikriju njihov "zemljani miris"... Pored toga, istraživanja su pokazala da cvrčci imaju visok sadržaj proteina, a za njihov uzgoj je potrebno manje vode i zemlje u poređenju sa stokom.
Ipak, izgleda da to nije bilo dovoljno da ljude privuče ka insektima.
Neke zemlje sve više podstiču ishranu punu insekata - u Singapuru je kao vrsta hrana nedavno odobreno 16 vrsta buba, uključujući cvrčke, svilene bube, skakavce i pčele. Ona pripada grupi nekolicini zemalja, uključujući Evropsku uniju, Australiju, Novi Zeland, Južnu Koreju i Tajland, koje regulišu početne faze industrije jestivih insekata.
Kuvari zato imaju veliki zadatak - da insekte učine ukusnim, da pronađu raznovrsne načine pripreme, što može biti poseban izazov.
Otkako je Singapur odobrio kuvanje sa bubama, neki restorani u svetu se tek okušavaju u tome, a ima i nekih koji već godinama služe ovu vrstu proteina. Jedan restoran u Tokiju služi salatu sa madagaskarskim bubašvabama, koje "šuškaju" na krevetu od lišća i čeri paradajza, kuglu sladoleda sa tri sićušna skakavca smeštena na vrhu, pa čak i koktel sa žestokim alkoholnim pićem napravljenim od izmeta svilene bube.
Naš stav prema drugačijoj ishrani
Možda navedeni specijaliteti zvuče odbojno, ali to je još jedan primer ljudskog (sporog) privikavanja na novitete u ishrani.
Vekovima su insekti bili cenjeni izvor hrane u različitim delovima sveta - u Japanu su se skakavci, svilene bube i ose tradicionalno jeli u oblastima bez kopna, gde su meso i riba bili retki. Danas se cvrčci i svilene bube obično prodaju kao grickalice na noćnim pijacama na Tajlandu, dok gosti u Meksiko Sitiju plaćaju stotine dolara za larve mrava, jelo koje su Asteci nekada smatrali delikatesom.
Ali stručnjaci za bube zabrinuti su da se ove kulinarske tradicije ne poklapaju sa globalizacijom, jer se ovakva ishrana povezuje sa siromaštvom, prljavštinom...
Naravno, stavovi ljudi bi se mogli promeniti. Na kraju krajeva, gurmanske poslastice kao što su suši i jastozi su nekada za većinu ljudi bili neshvatljiv koncept. Suši je počeo kao jelo radničke klase koje se nalazilo na uličnim tezgama, a jastozi su nekada bili služeni zatvorenicima i robovima u severoistočnoj Americi zbog njihovog obilja, dok su danas jedna od najluksuznijih vrsta mesa, prenosi Bi-Bi-Si.
Dakle, hrana koja se nekada smatrala "isuviše egzotičnom", ili se čak nije smatrala jestivom, može postepeno postati opšte prihvaćena. Ipak, biće potrebno neko vreme da se promeni mišljenje celog sveta po pitanju koznumiranja insekata, a pitanje je vremena da li će vrhunski sos ili prilog da budu dovoljni da u svima probude želju za grickanjem oklopa i nožica.
