Prejedanje je relativno česta pojava i posebno je izraženo kada smo pod stresom, jer tada "radi" hormon kortizol koji "govori" da je vreme da uzmemo još hrane. Takođe, utiče da žudimo za hranom sa visokim sadržajem šećera, masti ili soli. Ne treba zanemariti i druge faktore prejedanja kao što su koliko brzo jedemo, šta jedemo, kada jedemo i šta radimo dok jedemo.
Primetićemo da smo se prejeli 20 minuta nakon što prestanemo da jedemo (mozgu je potrebno otprilike toliko minuta da registruje sitost) i tada će se obično pojaviti umor ili će stomak biti uznemiren. Povremeno prejedanje izaziva bolove u stomaku, nadimanje, gorušicu, mučnine, probavne smetnje. Treba imati na umu da ovi simptomi se javljaju i iz drugih razloga, a ne samo zbog preterivanja u hrani.
Takođe, prejedanje uzrokuje da se želudac proširi preko svoje normalne veličine da bi se prilagodio velikoj količini hrane. Ovako proširen pritiska druge organe, zbog čega se osećate neprijatno, često se javlja i osećaj umora, usporenosti ili pospanosti.
Takođe i dugoročni efekti prejedanja utiču na organizam, te će doći do povećanja telesne težine, rizika od dijabetesa i insulinske rezistencije, a česta pojava su i povišeni trigliceridi.
Šta uzrokuje prejedanje
Postoji mnogo uzroka prejedanja, neki se odnose na samu hranu, a drugi na to zašto ili kada jedemo.
Emocionalno prejedanje - veća je verovatnoća da ćemo više jesti kada smo pod stresom ili ako smo loše raspoloženi, umorni, dosadno nam je ili smo tužni. Jedenje uzrokuje da mozak oslobađa endorfine, koji su hormoni dobrog osećaja.
Omiljena jela - može biti teško da prestanemo da jedemo hranu koju volimo. Jela kao što su pomfrit, pica, čokolada i sladoled su uobičajena hrana zbog koje se prejedemo.
Visoko obrađena hrana - dodatni ukusi i aditivi podstiču da jedemo iz zadovoljstva i da nastavimo da jedemo čak i kada nismo gladni.
Doba dana - prejedanje je uobičajeno uveče kada je veća verovatnoća da jedemo zato što se osećamo dobro i lepo nam je dok jedemo, a ne samo zato što je telu potrebna energija.
Društvene situacije - okupljamo oko hrane za vreme praznika, na sportskim događajima, da bismo se povezali sa porodicom i prijateljima. U ovakvim situacijama možemo biti rasejani, nervozni ili da osećamo pritisak da jedemo dok svi drugi jedu, čak i ako nismo gladni.
Velike porcije - kada smo u restoranu ili jedemo na bazi švedskog stola veća je verovatnoća da ćemo jesti veće porcije, piše Klivlend Klinik.
Određeni lekovi utiču na prejedanje, ali i medicinska stanja kao što su predmenstrualni sindrom, depresija, anksioznost...
Šta uraditi kad se prejedemo
Kada se prejedemo, da bismo ublažili tegobe možemo da se prošetamo i hidriramo, a posebno se preporučuju čajevi od nane i đumbira. Trebalo bi izbegavati stresne situacije, slanu i prerađenu hranu. Sa druge strane, treba jesti polako, češće konzumirati voće i povrće, redovno vežbati.
Iako je povremeno prejedanje uobičajeno, ono može promeniti način na koji telo reguliše glad i dovesti do neželjenog povećanja telesne težine. Jedan od glavnih razloga zašto se prejedemo je zato što se osećamo dobro dok jedemo. Dakle, od pomoći je da radimo i druge stvari zbog kojih se osećamo dobro.