U rusku kulturu i tradiciju utkana su brojna narodna verovanja, ali i verski običaji, koji su se stolećima prenosili sa kolena na koleno. Neka od njih postoje i danas u izvornom obliku, neka su doživela neznatne modifikacije, a neka i potpuno nestala. Crveni ugao, kao vrlo važan segment ruskog doma, ostao je delimično očuvan, a evo čemu je on služio još u stara vremena.
Crveni ugao je mesto duhovnosti
U stara vremena, ruska kuća, ili, kako su je nazivali, izba, imala je dva sveta mesta - jedno je bila pećnica, bez koje se dom nije mogao zamisliti, a drugo - crveni ugao. U ovom delu kuće, koji se obično nalazio na istočnoj strani, sunčanoj strani, čuvali su se predmeti koji su domaćine i druge članove porodice štitili od nečistih sila: ikone, kandila, sveće i talismani, sveta vodica, vrbove grančice i uskršnje jaje-čuvarkuća. Oni koji su imali i u kući Jevanđelje i molitvenike, ove svete knjige takođe su držali na ovom mestu.
Gosti bi se prvo prekrstili ispred svetog ugla, pa tek onda pozdravili domaćine
Budući da je crveni ugao bio najupadljivije mesto u kući (zbog velikog broja ikona i drugih svetih predmeta), pažnja gostiju je, nekako spontano, uvek bila usmerena upravo ka njemu. Odmah po ulasku u kuću, oni bi prvo prišli crvenom uglu da se prekrste tri puta, pa tek onda se pozdravljali sa domaćinom i njegovom porodicom. Međutim, ako bi poželeli da zakorače u ovaj sveti deo doma i detaljnije razgledaju predmete u njemu, morali bi pre toga da traže dozvolu. Ipak, ovo mesto bilo je mesto duhovnosti i sile jedne porodice.
Pre otpočinjanja važnih poslova porodica bi se molila u crvenom uglu
Bilo kom važnom događaju prethodila je molitva u crvenom uglu: ovde bi se porodica, okupivši se ispred ikona Spasitelja, Bogorodice i drugih svetaca, molila za bogat prinos pšenice i drugih poljoprivrednih kultura, za dobro zdravlje stoke i živine od kojih je zavisilo domaćinstvo, za sreću u bračnom životu i poslu. Po narodnim verovanjima, ništa za šta bi se porodica pomolila u crvenom uglu nije moglo poći po zlu.