Magazin
Šetnja svemirom astronauta civila koju finansiraju milijarderi nosi potencijalno smrtonosne rizike
Svemirska letelica "Rezilijens (Resilience)", ići će u orbitu do visine od 1.400 kilometara. Trećeg dana misije, dva člana posade će se upustiti u svemirski vakuum, što znači da je ovo prvi put da je kompanija za komercijalne svemirske letove organizovala šetnju svemirom za civile. Nijedan čovek nije bio tako daleko još od programa Apolo tokom sedamdesetih. Ali, kao i svaki novi "veliki korak za čovečanstvo", ovo donosi brojne rizike po zdravlje i život putnika.
Misija, nazvana "Polaris Dawn", prva je od tri koje finansira osnivač firme za obradu novčanih transakcija, Džared Ajzakman. On je komandant ove misije, s obzirom da jedini od članova posade kojme nije prvi put da ide u svemir. Putuje zajedno sa svojim bliskim prijateljem Skotom 'Kidom' Potitom, koji je penzionisani pilot vazduhoplovnih snaga, i dve inženjerke "Spejs Iksa", Anom Menon i Sarom Gilis.
Iako zvuči uzbudljivo, stručnjaci za bezbednost svemirskih letova upozorili su da se posada suočava sa potencijalno smrtonosnim izlaganjima radijaciji i naglim promenama pritiska, koje mogu izazvati bolesti opasne po život.
Drugačija vrsta šetnje
Kada astronauti izvode svemirsku šetnju na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), oni oblače svoja odela i zatim ulaze u zapečaćenu prostoriju, iz koje se postepeno isisava vazduh pre nego što se vrata otvore. Ovo im omogućava da bezbedno pređu iz okruženja pod pritiskom unutar MSS u vakuum svemira, a u isto vreme sprečava da ostatak svemirske stanice bude izložen tom vakuumu.
Ali ova svemirska šetnja će biti veoma drugačija - iako će samo Ajzakman i Gilis učestvovati u svemirskoj šetnji, druga dva člana posade - Menon i Potit - takođe će morati da navuku svoja odela. To je zato što će cela unutrašnjost letelice biti izložena vakuumu svemira, jer ne poseduje vazdušnu komoru.
Da bi ovo uradili bezbedno, moraće prvo da spuste pritisak cele svemirske letelice, a zatim da je vrate na normalan unutrašnji pritisak nakon što se svemirska šetnja završi. S obzirom da se cela letelica evakuiše, to donosi određenu opasnost.
Ako taj sistem i rezervni sistem ne funkcionišu, onda bi astronauti morali da se vrate u svemirskim odelima, a to je nešto što nikada ranije nije urađeno. Ali malo je verovatno da će oba ova sistema otkazati, tako da je rizik da će posada biti primorana da ostane u svojim svemirskim odelima dok se ne vrati na Zemlju prilično mali.
Ipak, samo upravljanje svim ovim fluktuacijama pritiska donose sopstvene rizike, rekao je stručnjak za bezbednost svemirskih letova Tomazo Zgoba za "Dejli mejl".
Bolesti usled promene pritiska i letenja
Nakon što astronauti završe svemirsku šetnju, moraće postepeno da pređu sa spoljašnjeg pritiska unutar svojih odela nazad na normalan pritisak u kabini. Postoji šansa da bi to moglo da im izazove dekompresionu bolest. Ovo akutno zdravstveno stanje je uzrokovano brzim smanjenjem pritiska unutar tela, što stvara mehuriće azota u krvotoku - u nekim slučajevima, to može biti fatalno.
Da bi sprečili dekompresijsku bolest, kontrolori leta će sprovesti protokol u trajanju od 45 sati, i tada će povećati nivo kiseonika u kabini dok će se postepeno smanjiti vazdušni pritisak, kako bi se obezbedilo uklanjanje azota iz krvotoka posade.
Osim toga, tokom trajanja svemirskog leta, neki astronauti doživljavaju bolest kretanja, koja može dovesti do mučnine i povraćanja. Osim ako je osoba ranije bila u svemiru, veoma je teško proceniti kako će reagovati. Ovo je opasno jer povraćanje dok ste u svemirskom odelu nije samo neprijatno, već može da dovede do gušenja, pa samim tim i smrti.
Nepredvidivi ishodi šetnje i odela
Sama šetnja svemirom će verovatno biti najopasniji deo misije, iako će Ajzakman i Gilis provesti samo oko 15 minuta van letelice. Za to vreme će biti vezani pomoću dugačke cevi za snabdevanje kiseonikom, koja se zove "pupčana vrpca".
U vakuumu svemira, oni će se u potpunosti oslanjati na svoja odela za održavanje života, a činjenica da ova odela nikada ranije nisu korišćena u svemiru predstavlja još jedan nivo opasnosti i rizika.
Glavna razlika između ovih odela i onih koje koriste NASA astronauti je oblik održavanja života. Dok NASA astronauti nose svoje sisteme za održavanje života na leđima, "Spejs iks" odela pružaju podršku za održavanje života preko creva koje je pričvršćeno za svemirsku kapsulu.
Odela su prošla opsežna testiranja na zemlji, toliko da je samo lansiranje zapravo odloženo za dve godine (prvobitno se očekivalo da misija bude pokrenuta u novembru 2022). Ipak, neki stručnjaci misle da ova tehnologija odela nije toliko opasna, zato što je prilično jednostavna.
Radijacija
Postizanje istorijske visine od preko 1.000 kilometara znači da će letelica morati da prođe kroz Zemljin opasan "Van Alen" radijacioni pojas. NASA je ranije napomenula da je ključno "brzo leteti kroz ovaj region kako bi se ograničila izloženost radijaciji", ali je posada navodno spremna da provede sate u smrtonosnom zračenju.
Ulazak u ovaj pojas znači da će četvoročlana posada "primiti ogromnu dozu svemirskog zračenja, dobivši onoliko za nekoliko sati koliko bi dobila za 20 godina na Zemlji", prema jednoj proceni. Visoke doze svemirskog zračenja mogu povećati dugoročni rizik astronauta od dobijanja raka, tako što oštećuju ćelijsku DNK.
Ćelije će vremenom pokušati da poprave ova oštećenja, a ponekad i uspeju. Ali kada se DNK "neispravno popravi", to može dovesti do genetskih mutacija koje vremenom mogu da uzrokuju rak. Zračenje takođe može da promeni kardiovaskularni sistem i tako ošteti srce, stvrdnjavajući i sužavajući arterije i eliminišući ćelije u oblogama krvnih sudova. Ova oštećenja na kraju mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti.
Zračenje utiče i na mozak. Izloženost može ometati neurogenezu (proces generisanja novih moždanih ćelija), što može dovesti do kognitivnog oštećenja i deficita pamćenja. NASA će koristiti ovu misiju da prouči uticaj koji visoki nivoi svemirskog zračenja imaju na ljudsko zdravlje, ali bilo kakve reakcije tela posade moći će se videti godinama kasnije.
