Karantin nije bio lak period za većinu nas, ali izgleda da je imao posebno neobične efekte na tinejdžere. Naučnici su otkrili da je među tinejdžerima, tačnije onih koji su bili u karantinu tokom pandemije, proces nazvan kortikalno stanjivanje - gde se organ efikasno razvija između detinjstva i adolescencije - bio daleko napredniji nego što bi trebalo da bude.
Iako se stanjivanje korteksa dešava prirodno, neke studije tumače ovaj proces kao reakciju na anksioznost ili stres, kao i većim rizikom od razvoja ovih poremećaja kasnije u životu.
Devojčice više "ostarile" od dečaka
Stručnjaci su sugerisali da je razlika nastala zbog društvenih ograničenja karantina, (nedovoljno boravka napolju i komuniciranja sa drugima), koja su imala nesrazmeran uticaj na tinejdžerke. Mozak tinejdžerki je možda prerano ostario za čak četiri godine tokom trajanja kovid pandemije, sugeriše američka studija. Isti efekat se video kod dečaka, ali nije bio tako intenzivan, jer je mozak bio "stariji" za oko godinu i po dana.
Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu pogledali su 160 snimaka magnetne rezonance mozgova grupe dece od 9 do 17 godina prikupljenih 2018. godine, a zatim su ih uporedili sa novim snimcima iste dece nakon pandemije, između 2021. i 2022. godine, te su zaključili da je došlo do neobično brzog razvoja.
Još nije jasno da li je zabeleženo napredno stanjivanje privremeno ili da li će imati dugoročan, negativan uticaj na zdravlje ili obrazovanje tinejdžera.
Studija je takođe otkrila razlike u tome koji delovi mozga stare kod dečaka i devojčica. Na primer, dok se kod oba pola uočilo ubrzano starenje u delu mozga koji se odnosi na obradu vizuelnih informacija, kod devojčica je bilo izraženije prerano stanjivanje oblasti povezanih sa emocijama, tumačenjem lica i razumevanjem jezika.
"Devojka koja je došla sa 11, a zatim se vratila u laboratoriju sa 14 godina, sada ima mozak koji izgleda kao da ima 18 godina," rekla je autorka studije profesorka Patriša Kul, stručnjak za učenje i nauke o mozgu iz Vašingtona. Dodala je da su naučnici bili zapanjeni razlikama između dečaka i devojčica, prenosi "Dejli mejl".
Ona veruje da deo razlike u nalazima odražava da se devojke više emocionalno oslanjaju na svoje društvo nego dečaci. "Devojke beskrajno ćaskaju i međusobno dele svoje emocije. Njihovo blagostanje i zdrav nervni, fizički i emocionalni razvoj mnogo više zavise od društva."
Dodaje i da su nalazi dobar podsetnik na "krhkost tinejdžera" i predložila roditeljima da nađu vremena da razgovaraju sa svojom decom o njihovim iskustvima tokom karantina.
Ipak, neki stručnjaci smatraju da promene ne bi trebalo isključivo pripisati karantinu, već uzeti u obzir da je to dovelo i do povećanog vremena pred ekranima i smanjenjeu fizičke aktivnosti, što je moglo uticati na razvoj mozga. Neki dodaju da uočeno ubrzano stanjivanje možda nije loša stvar, jer bi moglo da predstavlja "adaptivni odgovor prirode u mozgu koji daje veću emocionalnu, kognitivnu i socijalnu otpornost".