Magazin
Mentalni napor je neprijatan, ljudi ne vole da razmišljaju, pokazuje istraživanje
Nisu u pitanju samo deca i školarci – ljudi širom sveta, bez obzira na uzrast i pol, zaista ne vole da razmišljaju, kaže najnovije istraživanje.
Izgleda da jednostavno ne volimo da razmišljamo i da nam mentalna gimnastika nije baš ominjena delatnost, ukazuje nedavna studija objavljena u Psychological Bulletin.
"Sve u svemu, mentalni napor bio je odbojan u različitim vrstama zadataka (npr. zadaci sa ili bez povratnih informacija), među različitim populacijama (npr. osobe sa univerzitetskim obrazovanjem i one bez) i na različitim kontinentima. Oslanjajući se na teorije koje predstavljaju napor kao trošak, sugerišemo da je mentalni napor po svojoj prirodi neprijatan", pišu autori studije.
Razmišljanje i motivacija
Inspiracija za istraživanje bila je dugogodišnja debata u psihologiji o mentalnom naporu, kaže koautor studije Erik Bajleveld, psiholog.
"S jedne strane, znamo da ljudi izbegavaju mentalni napor kad god mogu. S druge strane, psiholozi takođe pretpostavljaju da ljudi lako uče da povezuju mentalni napor sa nagradama. Na primer, u školama i na univerzitetima, studenti često dobijaju pohvale nakon što ulože mentalni napor.
Dakle, u životu postoji mnogo prilika da se nauči da je mentalni napor povezan sa nagradom. Ako je to tačno, ljudi bi možda mogli da nauče da uživaju u mentalnom naporu", kaže Bajleveld.
Razmišljanje je neprijatno više nego što mislimo
Stručnjaci su otkrili da je mentalni napor neprijatan u širokom spektru situacija i konteksta. "Zaista smo tražili moguće izuzetke - možda je napor prijatan samo u nekim zadacima ili samo za neke ljude - ali nismo našli ubedljive dokaze za to", kaže on.
Šta ovo sve znači za prosvetne radnike
Istraživanje ima mnogo implikacija na prosvetne radnike, kaže Luiz Dejvid, koautorka studije:
"Pošto je učenje obično povezano sa mentalnim naporom, učenici bi, kao i drugi pojedinci, mogli biti skloni da minimiziraju mentalni napor zbog neprijatnosti koje su povezane sa njim", kaže.
Ističe se da bi nastavnici trebalo da kreiraju strukturisana i podržavajuća okruženja za učenje kako bi se ublažila neprijatnost mentalnog napora. Važno je nagraditi trud učenika, a ne samo rezultate, kako bi se ostvarila pozitivna veza sa kognitivnim aktivnostima koje zahtevaju napor.
Naravno, mentalni napor nije uvek loš
"U slučaju mentalnog napora, neprijatnost može imati svrhu. Na primer, postoji efekat nazvan 'Ikea efekat', po imenu prodavnice nameštaja. Ideja je da ako ljudi ulože više napora u pravljenje ili stvaranje nečega, to povećava stepen u kojem vrednuju 'proizvod' svog rada. Neprijatnost mentalnog napora može služiti kao kompas za ljude, dajući im smernice o tome šta im je važno i, shodno tome, ko su oni kao osobe", kaže Bajleveld, piše Techlearning.
Ovo istraživanje analiziralo je podatke iz 170 prethodnih studija koje su se bavile motivacijom, a u kojima je učestvovalo hiljade ljudi iz različitih kultura.
