Iako je rizik od pada znatno veći za starije ljude, kada dođe hladno vreme, klizave ulice i podovi u zatvorenom prostoru predstavljaju opasnost za svakoga. Ako vam se dogodi da se okliznete i padnete, odmah se setite ovih saveta da biste na vreme uočili ozbiljnije povrede i ubrzali oporavak.
Proverite da li ima povreda
Pre nego što uopšte pokušate da ustanete, proverite da li osećate bol na određenim delovima tela - posebno u glavi, vratu ili kičmi, kao i na moguće prelome, uganuća ili dislokacije.
Takođe bi trebalo da proverite da li ste zadobili ogrebotine, otok, da li i gde osećate jak bol. Proverite i da li možete da pokrećete svaki deo tela - ovaj korak je ključan da biste izbegli pogoršanje bilo koje vrste povrede. Ako primetite oštar bol ili imate poteškoća da se krećete, zaustavite se i pozovite hitnu pomoć.
Krećite se polako
Nagli pokreti mogu pogoršati skrivene povrede, poput uganuća ili preloma. Druge ozbiljne povrede povezane sa padom, poput unutrašnjeg krvarenja ili potresa mozga, možda neće odmah biti očigledne.
Ako osetite vrtoglavicu, mučninu ili jak bol, ostanite mirni i pozovite pomoć, jer prebrzo ustajanje može pogoršati stanje. Ako udarite glavom, potražite adekvatnu pomoć što pre, čak iako se osećate kao da vam "nije ništa".
Simptomi kao što su vrtoglavica, glavobolja ili mučnina mogu ukazivati na potres mozga, krvarenje u mozgu ili ozbiljniju povredu. Sve ovo može biti opasno po život i često se razvija različitom brzinom, tako da možda nećete odmah primetiti ozbiljne simptome. Povrede glave su nezgodne i mogu brzo da eskaliraju, tako da je bolje odmah reagovati.
Lečite sve manje povrede kod kuće
Ako nema trenutnih znakova ozbiljne povrede, duboko udahnite, polako se krećite i stavite led na bolna mesta, jer će da pomaže u smanjenju otoka.
Ne pokušavajte da "istrpite" bol ili nelagodnost ili čekate da prođe samo od sebe. Učinite sve što možete da biste se zalečili. Ako ste povredili zglob ili koleno, podignite ga iznad srca, odložite ga na jastuk ili drugu površinu da biste smanjili otok.
Nemojte zanemariti ono što izgleda kao lakša povreda, jer pravilna nega i odmor mogu sprečiti da postane ozbiljnija.
Razmislite o faktorima koji su doveli do pada
Nakon pada, odvojite malo vremena da otkrijete osnovni uzrok incidenta, uzimajući u obzir i lične faktore i faktore okoline.
Na primer, da li je pad bio rezultat klizanja na mokroj površini, promašenog koraka, nezgode koju je prouzrokovao neko drugi, nedostatka odgovarajuće ravnoteže, bezbednosnih mera? Da li su drugi spoljni faktori, uključujući lekove, upotrebu alkohola ili supstanci, možda doprineli padu?
Zatim, razmislite koje je vaše zdravstveno stanje, da li ste žurili, bili rasejani ili obavljali više zadataka odjednom? Sve ovo može da bude razlog za nezgodu. Kada utvrdite uzrok, bićete pažljiviji sledeći put.
Ostanite aktivni
Nakon pada, možete postati previše oprezni i uplašeni da će se to ponovo dogoditi, što vas može navesti na to da se manje krećete i vežbate - ali važno je da ostanete aktivni i da nastavite da radite stvari u kojima uživate. Štaviše, nepokretnost je povezana sa većim rizikom od pada.
Radite na ravnoteži kroz vežbe, što može znatno smanjiti rizik od budućih padova.
Kako starimo, gubimo snagu i fleksibilnost mišića, što utiče na našu ravnotežu. Jačanje mišića i vežbanje koordinacije pomažu vašem telu da bolje reaguje ako se spotaknete ili okliznete, što može sprečiti ozbiljnije povrede od padova, prenosi "Hafington post".