Magazin
Biljke "razgovaraju" jedna sa drugom, a uskoro bismo mogli da saznamo i o čemu
Verbalna komunikacija je jedan od razloga zašto su ljudi toliko uspešni kao vrsta - od upozoravanja na opasnost do prenošenja složenih informacija, naša sposobnost govora bila je ključna u skoro svim situacijama. Ali nisu samo ljudi i životinje razvile sofisticirane načine komunikacije. Mnogi misle o biljkama kao o pasivnim organizmima, ali one imaju svoje načine međusobnog "komuniciranja".
Zamislimo samo koliko bi naš svet bio narušen kada bi globalni komunikacioni sistemi odjednom prestali da funkcionišu. Prekidi u IT sistemu samo su jedan od primera koliko su ti sistemi osetljivi i koliko je komunikacija važna, a isto važi i za biljke.
Da bismo razumeli kako organizmi, odnosno biljke, koji ne mogu da govore prenose informacije jedni drugima, važno je da imamo na umu da ljudi imaju neverbalni komunikacioni sistem. To uključuje čulo vida, mirisa, sluha, ukusa i dodira.
Iako nam biljke deluju da zauvek ćute, ipak imaju svoj način "pričanja" i njihovi sistemi komunikacije su daleko složeniji nego naši, kažu novija naučna istraživanja. Njihovi sistemi komunikacije su osetljivi, ali i u ravnoteži.
Radoznali biljni komšiluk
Većina nas je upoznata sa mirisom sveže pokošene trave. Hemijska jedinjenja, odnosno isparljive supstance koje biljke ispuštaju, a koje povezujemo sa tim mirisom, jedan su način na koji one komuniciraju sa drugim biljkama u blizini, signalizirajući da je predator - ili u ovom slučaju kosilica - prisutan, što podstiče prilagođavanje odbrambenih mehanizama biljaka.
Nedavno su naučnici otkrili koliko su biljke dobro povezane i koliko efikasno mogu da šalju poruke svojim "kolegama" putem korena, električnih signala, mreže podzemnih gljiva i mikroba u zemljištu. Otkriven je "radoznalni" biljni komšiluk.
Na primer, elektrofiziologija je relativno nova naučna disciplina koja proučava kako se električni signali unutar i između biljaka prenose i tumače. Uz velike napredke u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji (AI), svedočimo značajnom ubrzanju razvoja ovog područja istraživanja u poslednjih nekoliko godina.
Naučnici bi mogli biti na pragu izvanrednih otkrića, sa nedavnim napretkom koji integriše komunikaciju putem električnih signala među biljkama u moderne staklenike kako bi se nadgledalo navodnjavanje useva ili otkrivale nutritivne nedostatke.
Stručnjaci to postižu ubacivanjem malih električnih sondi, sličnih iglama za akupunkturu, kako bi testirali kako promene u električnim signalima utiču na performanse biljaka, kao što je transport vode, hranljivih materija i pretvaranje svetlosti u važne šećere. Istraživači su čak uspeli da utiču na ponašanje biljaka slanjem električnih signala sa mobilnih telefona, "nagovorili" su ih da izvode osnovne reakcije, poput otvaranja ili zatvaranja listova kod mesožderke.
Podzemni biljni internet
Veliki deo komunikacije između biljaka odvija se pod zemljom, uz pomoć velikih mreža gljivica poznatih kao wood wide web. Ova mreža povezuje drveće i biljke ispod zemlje, omogućavajući im da dele resurse kao što su voda, hranljive materije i informacije. Preko ovog sistema, starija stabla mogu pomoći mlađima da rastu, a stabla se međusobno upozoriti na opasnosti poput štetočina.
To je poput podzemnog interneta za drveće i biljke, koji pomaže da komuniciraju jedni s drugima. Mreža je obimna, s više od 80 odsto biljaka koje se smatraju povezanim, čineći je jednim od najstarijih sistema komunikacije na svetu.
Međutim, narušavanje zemljišta putem hemikalija, krčenja šuma ili klimatskih promena može poremetiti komunikacione čvorove, utičući na cikluse vode i hranljivih materija, čineći biljke manje informisanim i manje povezanim.
Ovaj prekid komunikacije mogao bi ih učiniti ranjivijim, otežavajući zaštitu i obnovu ekosistema širom sveta. Ipak, naučnicima predstoji mnogo posla da bi u potpunosti razumeli ove veoma složene mreže, piše Sajens Alert.
