Na svetu postoje ljudi "rođeni pod srećnom zvezdom", kojima uspeh i slava dolaze u ranoj mladosti, ali većina nas se sretala u svojoj karijeri sa nekom vrstom odbijanja: bilo da je u pitanju poslodavac za koga smo želeli da radimo, a koji je odlučio da zaposli drugog kandidata, investitor kome smo predstavili ideju na kojoj smo dugo radili a koji nije video perspektivu takvog projekta, ili menadžer koji je odlučio da će se na našoj poziciji neko drugi bolje snaći, ne dajući nam šansu da pokažemo sve svoje kvalitete.
Donosimo četiri različite priče koje će vas ohrabiriti na putu do karijere kakvu želite, čak iako ste na trenutak pomislili da to što radite nije za vas.
Beskućnik sa paralizom i velikim snom - Silvester Stalone
Većina je gledala film o čuvenom Rokiju Balboi, ali i da nije, ime poznatog holivudskog glumca Silvestera Stalonea sigurno je svima poznato. Njegova životna priča je neverovatna. Stalone je sedamdesetih godina živeo potpuno drugim životom: bio je beskućnik sa delimičnom paralizom lica, koji je lutao njujorškim ulicama bez ijednog dolara u džepu i maštao o glumačkoj karijeri. Uspevao je da zaradi po neki dolar, da može da se sakrije od zime, pojede i nahrani psa (koga je čak morao u jednom trenutku da proda da bi mogao da preživi), a nekada ni toliko - ta agonija je trajala punih šest godina. Međutim, gledajući meč u kome Muhamed Ali, jedan od najuspešnijih boksera svih vremena, gubi od potpuno nepoznatog javnosti Čaka Uepnera, dobija inspiraciju da napiše scenario o drugom "luzeru", Rokiju Balboi, koji pobeđuje svoje demone.
Odlučio je da ide na sve ili ništa - obratio se producentima koji su se njegovim scenarijem oduševili! Ali, imao je jedan uslov - da sam igra glavnu ulogu. Producenti su oklevali, a Stalone nije odustao ni kada su mu za scenario bez dodele glavne uloge, ponudili neverovatnih 350 hiljada dolara. Na kraju je uspeo da ih ubedi u to da glavna uloga pripadne njemu, a slavu koju je stekao krunisao je i zvezdom na poznatoj "Holivudskoj stazi slavnih" 1984. godine.
7 pokušaja i borba sa konkurencijom - gazirano piće "7UP"
Popularno piće koje danas možemo naći na rafovima skoro svih supermarketa u Srbiji i širom sveta je još jedna priča o tome zašto ne treba odustajati od ideja u koje verujemo.
Čarls Liper Grig je 1929. godine, nakon dve godine kreiranja savršene formule, koja će biti ne samo ukusna, već i zdrava, odlučio da izađe na tržište sa napitkom koji će utoliti žeđ i pružiti osveženje. Međutim, konkurencija koja je u tom trenutku postojala, ali i investitor koji se plašio da uloži novac u ideju, pomrsili su konce izumitelju napitka. Odbio ga je drugi investitor, a onda i treći. Posle šest uzaludnih pokušaja, uloženog novca i energije, odlučio je da pokuša još samo jednom. I uspeo je! Tako je popularno piće dobilo naziv "7UP" (7. put gore), s obzirom da je sedmi pokušaj doneo "uzdizanje".
Mladi učiteljkoji je voleo da piše - pisac i scenarista Stiven King
Mladi učitelj u američkoj školi imao je veliku ljubav - pisanje. Strast prema pisanju bila je nestvarna, ali svaki pokušaj da objavi delo završavao se fijaskom. Izdavačke kuće su mu odbijale knjige i mladi učitelj je gubio nadu. Pokucao je na trideset različitih vrata, nakon čega je odlučio da odustane od svog sna i baci knjigu koja je bila njegov četvrti pokušaj da napiše roman.
Srećom, rukopise mu je sačuvala supruga koja je verovala u njegov san, čak i kada on nije. Nakon još nekoliko bezuspešnih pokušaja - uspeo je! Za roman su mu uplatili avans od 2000 funti, što je bio odličan podsticaj mladom učitelju da nastavi da piše, autorska prava su otkupljena za 200 hiljada funti, a horor roman "Keri" doneo je Stivenu Kingu brojne nagrade i slavu o kakvoj nije mogao da mašta.
Kompozitor u pokušaju- Džonatan Larson dobitnik Pulicerove nagrade i nagrade "Tomi"
Priča o kompozitoru koji je osam godina stvarao mjuzikl "Superbia" po romanu "1984" spada u red najboljih priča o ostajanju na putu u koji verujemo kada naiđemo na prepreke. Godina 1991. bila je prelomna za tada tridesetjednogodišnjeg Džonatana Larsona: nakon skoro decenije uloženog truda, pozorišni reditelji rekli su mu "Ne", a agent surovo odbio da nastavi da sarađuje sa njim, rekavši mu "da ide i radi nešto u šta se razume".
Poslušao ga je, ali je poslušao i svoju intuiciju koja mu je govorila da je baš komponovanje to u šta se razume. Njegov sledeći mjuzikl "Bohemija" imao je premijeru na "Brodveju" samo pet godina kasnije i postao je svetska senzacija koja mu je donela Pulicerovu nagradu, a predstava "Toni" - prestižnu američku premiju za dostignuća u oblasti pozorišne umetnosti.
Svojevremno je Henri Ford, "otac modernih automobila", rekao: "Bilo da mislite da možete ili mislite da ne možete, u pravu ste". Pokušao je da nam objasni da smo mi glavni faktor u određivanju toga koliko daleko možemo ići na životnom putu, kao i da se velika dela ne izvode snagom, već verom i upornošću.