Budući da je bio već na samrti, Ivan Grozni je imao mnoge zdravstvene probleme, od kojih je najupečatljiviji bio njegovo otežano kretanje. Za života je imao mnogo neprijatelja, pa nije ni čudo što su se ubrzo stvorile legende o njegovoj nasilnoj smrti. Među najrasprostranjenijim teorijama bila je ta da su Groznog, po naređenju Borisa Godunova, otrovali njemu najbliži ljudi, a popularna je bila i legenda o njegovom davljenju. Oni najkreativniji su ove dve verzije čak spajali u jednu, pa pričali kako su cara prvo otrovali, pa tek onda počeli da dave, kako bi on sigurno umro.
Spekulacijama o uzroku smrti cara nikad kraja
Spekulacije o smrti jednog od najkontroverznijih ruskih vladara se nisu stišavale ni nekoliko vekova kasnije. Štaviše, nove glasine su se samo nizale. Bilo je reči i o tome da je pogoršanje zdravstvenog stanja cara nastupilo sasvim neočekivano, kao posledica uživanja u vrelim kupkama. Navodno su i oni koji su bili pored Groznog u trenucima njegove smrti izjavili kako je on odjednom ceo otekao, kao i da je za jako kratko vreme njegovo telo počelo jako da smrdi, što se obično dešava tek kada tkivo počne da se razlaže. Sve ovo je naučnike navelo na ideju da "zagrebu" malo dublje i pokušaju da otkriju stvarni uzrok smrti vladara.
Prvo istraživanje ostataka Ivana Groznog dalo je značajne rezultate
Prva detaljna istraživanja posmrtnih ostataka Ivana Groznog izvršena su tek 1963. godine, kada su naučnici otvorili sarkofage cara, njegovih sinova Fjodora Ivanoviča i Ivana Ivanoviča, kao i kneza Mihaila Skopina-Šujskog. Analizom preostalih ostataka ustanovljeno je da su u kostima cara pronađeni arsen i živa - dva vrlo toksična hemijska elementa. Istina, njihova koncentracija nije bila previsoka, ali je višestruko premašivala dozvoljene norme.
Teorija o davljenju Ivana Groznog je "pala u vodu"
Ovo je bilo i više nego dovoljno da se naučnici zapitaju da li je teorija o tome da je Ivan Grozni otrovan zapravo sasvim legitimna. Pitanje je godinama lebdelo u vazduhu i na kraju je teret dokazivanja hipoteze pao je na savremene naučnike Objedinjenog instituta atomskih istraživanja. Oni su koristeći metodu neutronske analize došli do nešto jasnije slike o tome zbog čega je Grozni zapravo umro. Istina, i tu je bilo nesuglasica zbog dvojakog tumačenja koncentracije toksina, ali je makar teorija o davljenju Ivana Groznog "otpala".
Odgovor na pitanje da li je Grozni bio otrovan dali su savremeni stručnjaci
Kako su naučnici ustanovili, namerno trovanje možda i nije najadekvatniji termin, iako su u telu Groznog zaista pronađeni toksični elementi. Ispravnije bi, po mišljenju istoričara Sergeja Golovina, bilo reći da je došlo do postepenog nakupljanja hemikalija u njegovom telu, kao posledica dugogodišnjeg korišćenja medikamenata koji su sadržali štetne metale za ljudski organizam, živu i arsen. Isti elementi su, uzgred, pronađeni i u telima njegovih sinova Ivana i Fjodora.
Živa i arsen - hemijski elementi koji mogu biti i otrov i lek
Još je Aristotel živu nazivao srebrnom vodom i isticao koliko ona može biti lekovita ako se primenjuje na pravi način i u odgovarajućim količinama. A i za arsen se verovalo da može doneti dobrobit organizmu. U stara vremena gotovo da nije bilo ni reči o tome da oni mogu biti toksični. Ovi elementi su se tada koristili i u medicini, i u kozmetologiji, pa i za izradu kućnih predmeta i građevinskih materijala. A znači - sasvim je logično da su mogli dospeti u telo.
Konačan sud i dalje nije donet
I pored mnogobrojnih istraživanja, hemičari, fizičari i istoričari nikako da se slože oko toga da li je Ivan Grozni zaista bio namerno otrovan. Rezultati analiza su tu, ali očigledno ni to nije dovoljno da se na ovo pitanje konačno stavi tačka. Hoće li neka novija metoda dati konkretan odgovor? Ili će možda veštačka inteligencija rešiti enigmu? Preostaje da vidimo, ali ako ništa drugo sigurni smo da su naučnici na dobrom putu da konačno odgonetnu misteriju.