Srpska tradicionalna svadba - kako su izgledali nekadašnji običaji i šta oni znače

Septembar je pored juna, za mnoge jedan od najaktuelnijih meseci za venčanje - idelan je zbog prijatnog vremena i zlatno-žute boje drveća koja je savršena scenografija za fotografije. Mlada, mladoženja, kumovi, porodice, prijatelji, svi su tu na okupu i uz bogatu trpezu, koju čašicu pića i muziku a zabava traje do zore:

"Kod nas su se već dosta dugo, više od decenije, svadbe svele na žurke. Mladi ih naprave popodne a matičar dolazi u restoran ili gde već prave. Ono što je ostalo od nekadašnjih svadbi, koliko sam primetila jeste da se i dalje prave momačko i devojačko veče. Dosta je sve svedeno po pitanju običaja i nema više onih pređašnjih značenja, jer kad se izgubi običaj koji nema smisla, on se više i ne praktikuje", kaže etnolog Vesna Marjanović.

Ništa bez provodadžije

Prema rečima naše sagovornice, nekada je svadba bila troslojna struktura, odnosno činili su je presvadbeni, svadbeni i poslesvadbeni običaji.

"Presvadbeni je podrazumevao upoznavanje mlade i mladoženje, a tu je bio o provodadžija koji dolazi da gleda prilike - kakvi su u kući, promoviše mladoženju, proverava kakvi su mladini, da li su zdravi. Bilo je bitno da se ostvari zdravo potomstvo, pa se gledala i genetska strana. Kad se dolazi donosi se jabuka i prsten, pa ako devojka pristane onda se naliva vino, rakija, a ako ne - čaša se okrene naopako. Takođe je bio važan odlazak u crkvu kod sveštenika", ističe etnolog Vesna Marjanović.

Svadbeni pir u dve kuće

Na nekadašnjim veseljima ponekad mladini roditelji i rodbina nisu dolazili na svadbu, ali su obično odlazili neki drugi dan na ručak. Takođe, bilo je slučajeva gde se posle venčanja u crkvi, odlazilo prvo kod mladinih na doručak ili ručak, a onda tek kod momka, odnosno svadbeno veselje se odvijalo u dve kuće.

Kraća nogavica, pogrešna torta i zaboravljeni bidemajer: Šta kad venčanje krene naopako

Nakonče, med i vino, hlebovi - dolazak u kuću prepun običaja

Mlada, napušta svoj dom i dok je ne prihvate mladoženjini mora da obavi niz rituala kako bi je primili:

"Žena koja je bila na margini u tradicionalnoj kulturi, kada su bili svadbeni običaji u pitanju je bila dominirajuća, dok je mladoženja samo statirao. Ovde je bila bitna uloga i neveste i svekrve. Svekrva dočekuje mladu, svekar je sa konja ili kočije skidao nakonče, otuda i taj naziv za muško dete koje mlada, u povratku sa venčanja, tri puta podiže uvis i ljubi. Negde se prostiralo i belo platno do ulaznih vrata, a na ulaznim vratima novog doma mladu je dočekivala svekrva sa dve vekne hleba. Ali prvo je mladence pojila vinom i medom", pojašnjava etnolog.

Takođe, mlada je trebalo da prekorači prag, jer se verovalo da su duše predaka pod pragom sahranjeni, a takođe je mogla da ima maramicu preko lica jer se smatralo da može da urekne nekoga, ali i da neko njoj može nešto da naškodi.

Da se proseje sve što ne valja

Kada dođe pred mladoženjinu kuću i kad nakonče daruje, mlada je dobijala sito, u kom su pšenica, jabuka i razno drugo zrnevnje kako bi se simbolično sve loše prosejalo: "Onda baca sito na krov - ako se zadrži na krovu, verovalo se da će brak biti uspešan, a ako padne - slutilo se da neće biti dugovečan", nastavlja Vesna.

Glavni zabavljač - nezabilazni glasni čauš

Danas je skoro neverovatno da na svadbi vidimo smešno obučenog glasnog čauša, koji je posebno privlačio pažnju:

"Čauš je bio obično smešno obučen i njegova uloga je da utiče da zle sile ne dođu do mladenaca. Obično su ti čauši vešti ljudi, prešminkani, nose kašike, glasno lupaju, a u nekim delovima Srbije, postoje ljudi koji su doživotni čauši", naglašava etnolog.

Na tradicionalnim venčanjima je bio bitan ujak, odnosno stari svat. On je značajna figura na tradiocionalnim venčanjima. Stari svat se smatra i drugim kumom, tako da je prisutan i na gradskom venčanju. U pojedinim krajevima, on se i kiti drugačije. Stari svat se, noseći barjak, nalazi na čelu kolen koju čine svatovi. 

Takođe, nezaobilazni su bili kumovi i o naslednom kumstvu se jako pazilo. Ako nije moglo da se nastavi iz nekog razloga onda se tražio oprost i birao se novi kum. Mladu je izvodio dever, mladoženjin brat, a ako ga nema, onda je to neko najbliži iz rodbine", pojašnjava.

Pucanje u jabuku

Mnogi i danas pamte ovaj običaj gde se pucalo u jabuku: "Neko kaže da se tu može da vidi koliko je uspešan i vešt momak, kao i njegova familija", ističe Vesna.