Krivci za nestanak mamuta mogu biti alergije na polen i zapušen nos - surla

Od svih vrsta mamuta koji su nekada naseljavali Zemlju, najmanje je istražen kolumbijski mamut - samo za njega naučnici ne mogu da daju objašenjenje kako je i zbog čega nestao. U ona drevna vremena, kada su ovi divovi koračali Meksikom, na toj teritoriji nije bilo ni ledenog doba, ni nedostatka vegetacije koja im je služila da bi opstali, pa čak je i uticaj ljudi na njih bio toliko mali da se čak smatra zanemarljivim. Ipak, nešto ih je zbrisalo sa lica zemlje, i to ni manje ni više nego - alergija na polen i zapušen nos, odnosno surla.

Šta su naučnici pronašli u ostacima mamuta

Detaljnom analizom tkiva koja su pronađena u zamrznutim ostacima mamuta u sibirskom permafrostu, istraživači iz Rusije, Izraela i Italije otkrili su imunoglobuline - proteine koji igraju ključnu ulogu u imunomloškom sistemu, i koji štite organizam od virusa, bakterija i alergena, prenosi portal Earth History and Biodiversity. Prisustvo imunoglobina naučnici su odmah povezali sa alergijskim reakcijama i to na polen biljaka koje su tada prekrivale planetu, a čija se koncentracija u vazduhu povećala usled klimatskih promena. Ali, da li je moguće da je alergija ubila ove gigante?

Alergije na polen prouzrokovale su niz problema

Visoke koncentracije polena nisu direktno uticale na izumiranje mamuta, ali jesu indirektno, jer su kod njih prouzrokovala ozbiljne probleme sa njuhom. Njuh je, kao i kod savremenih slonova, bio od presudne važnosti za mamute i služio im je i za pronalaženje vode i hrane, ali i za potragu partnera za parenje. Zapušen nos, odnosno surla, je, kako pretpostavljaaju naučnici, onemogućila mamutima da namirišu hranu, kao i da u punom kapacitetu iskoriste svoje reproduktivne sposobnosti. Malo-pomalo, populacija ovih divova je opadala, sve dok nije u potpunosti nestala sa lica Zemlje. 

Istraživanje se nastavlja: Naučnici žele da otkriju još mnogo toga

Naučnici se na ovom istraživanju sigurno neće zaustaviti. Naprotiv, oni već sada nameravaju da nastave da "kopaju" dublje. Ono što bi u narednom periodu oni želeli da otkriju jeste koje su tačno biljke prouzrokovale alergijske reakcije kod mamuta. Ovo će biti "sizifov posao", budući da ne postoji jednostavan način za utvrđivanje: istraživači će morati da porede sastav polena i biljnih ostataka pronađenih u permafrostu sa drugim biljkama kako bi odgonetnuli misteriju.