Često ćemo čuti smešne i beskorisne savete i komentare naših roditelja kada je u pitanju podizanje dece, odnosno unuka. Neki od njih su:
- "Nikada nisi bio ovako izbirljiv. Uvek si jeo šta god ti stavimo na tanjir".
- "Odmah si naučila da ideš na nošu, trebalo ti je jedan vikend".
- "Spavao si kao šampion čim smo te doveli iz porodilišta".
Niz sa ovakvim ili sličnim rečenicama možemo da nastavimo, jer bake i deke se ponašaju kao da se ne sećaju kako je to imati malu decu. Ovaj fenomen su mnogi uočili i imenovali su ga na mrežama kao "gramnesia", a termin je bio veoma interesantan i terapeutkinji Ali MekKvejd koja je pokušala da objasni šta izaziva takvo ponašanje kod seniora:
"Kao prvo, prirodno je da imamo maglovitije sećanje na to kako su stvari zaista bile, naročito ako je iskustvo koje smo imali bilo posebno teško ili čak traumatično", kaže stručnjak i dodaje:
"Postoji čak i psihološki fenomen poznat kao 'euforično prisećanje', koji podrazumeva da imamo tendenciju da se sećamo prošlih iskustava, posebno negativnih, pozitivnije nego što su u to vreme zapravo bila".
Objašnjava da je glavni razlog zašto su ovi komentari beskorisni to što ne menjaju stvari sa kojima se roditelji male dece bore i minimiziraju stres sa kojim se suočavaju.
Roditelji navode da se osećaju frustrirano i obezvređeno ovakvim primedbama. "Ako izraze svoje frustracije, brinu se da će to dovesti do negativnih stereotipa koje mnogi ljudi imaju o roditeljima. To ponekad dovodi da se roditelji osećaju kao da ne mogu da podele borbe ili emocije sa svojim roditeljima, odnosno bakama i dekama, i da imaju poteškoća da im postave granice", naglašava, a piše Hafpost.
Takođe, ističe da to što naši roditelji govore da nikada nismo plakali, ne menja činjenicu da naša beba sada plače i da joj je potrebna pažnja.
Šta možemo da uradimo
Stručnjaci predlažu da procenimo da li imamo kapacitet i energiju za razgovor na tu temu sa našim roditeljima. Ako zaista želimo da izrazimo svoja osećanja, onda svakako treba porazgovarati i skrenuti pažnju da nas takve izjava i komentari mogu činiti nesigurnim u roditeljske sposobnosti.
Treba imati u vidu da se saveti koji se daju roditeljima o vaspitanju dece vremenom menjaju na osnovu novih istraživanja i saznanja. Na primer, saveti koje su pedijatri davali tokom osamdesetih ili devedestih godina mogu biti zastareli u odnosu na današnje standarde i preporuke. Takođe, u prošlosti, posebno u starijim generacijama, majke nisu imale toliko slobode da otvoreno govore o izazovima materinstva.
Društvo je tada postavljalo drugačije norme, i bilo je manje prostora za razgovor o teškoćama u prilagođavanju životu kao roditelj, naglašava MekKvejd. Danas je prihvaćenije da majke otvoreno govore o realnosti majčinstva, bez straha od osude.