Nakon analiziranja navika u ishrani kod male dece i tinejdžera, u dobu od 16 meseci do 13 godina, istraživači su otkrili da odgovor možda leži u DNK. Kada su ispitali potencijalne okidače i objašnjenja izbirljive ishrane, DNK se pokazao kao dominantan faktor.
Genetske varijacije u populaciji objasnile su 60 odsto razlika u izbirljivosti u dobi od 16 meseci, koja je porasla na 74 odsto i više kod dece od tri do 13 godina starosti, pokazalo je istraživanje.
Ovo otkriće sugeriše da je konzumiranje samo uskog spektra hrane i odbijanje isprobavanja druge, više govori o prirodi, nego o stilu roditeljstva. Takođe ukazuje na mogućnosti za podsticanje raznovrsnije ishrane na efikasan način.
Drugi faktori koji utiču na izbirljivu decu dolaze iz okruženja u kojem žive, kažu istraživači, kao što je zajedničko obedovanje s porodicom i vrste hrane koju konzumiraju ljudi oko njih.
Za studiju su analizirani blizanci, kako bi naučnici istražili kako genetika i okruženje utiču na rast u detinjstvu. Kao deo studije, roditelji su popunjavali upitnike o navikama u ishrani svoje dece sa 16 meseci i ponovo sa tri, pet, sedam i 13 godina.
Da bi utvrdili koliko genetika doprinosi izbirljivoj ishrani, a koliko faktori okoline, istraživači su uporedili navike u ishrani jednojajčanih blizanaca i dvojajčanih blizanaca. Dok jednojajčani blizanci dele 100 odsto gena, dvojajčani blizanci dele samo polovinu.
Istraživači opisuju kako su izbirljive navike u ishrani bile sličnije kod jednojajčanih blizanaca nego kod dvojajčanih, što je dokaz da genetika u velikoj meri određuje razlike u izbirljivosti.
Ali bilo je važno i okruženje dece. Iskustva koja su blizanci delili, kao što su vrste hrane koja se jedu kod kuće, bila su važni pokretači izbirljivosti kada su bili mališani. Između sedam i 13 godina, individualna iskustva, kao što je posedovanje različitih prijatelja objašnjavala su oko 25 odsto varijacija u nivoima izbirljivosti, prenosi "Gardijan".
Zajednička iskustva, kao što je obedovanje s porodicom, najviše su uticala na malu decu, tako da bi ponuda veće raznolikosti hrane deci tog uzrasta mogla biti najefikasnija, rekli su istraživači.
Ipak, istraživači navode da "genetika nije sudbina", te da roditelji ne treba obeshrabruje ako je njihovo dete izbirljivo. Roditelji mogu nastaviti da pomažu deci da jedu raznovrsnu hranu tokom detinjstva i adolescencije, ali vršnjaci i prijatelji mogu postati važniji faktor na ishranu dece kako ona dođu u tinejdžerske godine.
Veće razumevanje genetike izbora hrane moglo bi pomoći naučnicima da identifikuju šta neke ljude odvraća od zdrave ishrane i otvori put modifikovanoj zdravoj hrani koja je privlačnija, dodaju naučnici.