Magazin
Danas je Mala Gospojina - počinju jesenje svadbe, a ako je vedro biće sunčana jesen i zima
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Malu Gospojinu, dan rođenja Presvete Bogorodice. U našem narodu za ovaj veliki praznik vezuju se mnogi živopisni običaji i verovanja, te su jesenje svadbe počinjala na ovaj datum, a gledalo se i da li će biti vedro, jer se tako nagoveštavala sunčana jesen i zima.
Danas se obeležava uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima iz plemena Davidova i Ane od roda Aronova, rođena Sveta Deva Marija. Mala Gospojina, dan rođenja Presvete Bogorodice, spada u red praznika posvećenih Bogorodici i označen je crvenim slovom.
Dan za svadbe i veridbe
Za današnji dan se vezuju mnogi običaji - jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije. Takođe, za zemljoradnike ovaj bitan dan je bitan jer označava početak jesenjeg oranja, a neretko su se održavale i razne stočarske svečanosti. Veliki broj porodica Malu Gospojinu proslavlja kao svoju krsnu slavu.
Zanimljivo je da se veruje da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a izleženi pilići tokom ovog perioda biće dobre nosilje. Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime, piše RTS.
Takođe, žene ne bi trebalo ništa da rade, a posebno ne da započnu neke nove poslove, već bi trebalo da ih odlože za drugi dan.
Kako je živela Bogoridica
Joakim i Ana su dugo bili "bezdetni pa behu postidni među ljudima i skrušeni pred Bogom", kaže predanje.
Deva Marija, plod njihovih dugih molitvi, odvedena je u hram kada je imala tri godine, jer su je roditelji zavetovali Bogu. Marija se kasnije vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena "blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg".
Jedan od velelepnih kompozicija s motivom Rođenja Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici. Inače, scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
Ostali praznici posvećeni Bogorodici koje obeležava Srpska pravoslavna crkva su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina) kao i one koji obeležavaju na događaje iz njenog života, kao što su praznici Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
