U savremenom svetu bela boje venčanice predstavlja se kao simbol čistote i iskrene ljubavi, na koju se mlada zavetuje svom supružniku na dan stupanja u bračnu zajednicu. Danas je i sama proslava venčanja jedan vrlo radostan događaj, koji okuplja veliki broj zvanica koje slave ljubav. Ranije su, u vreme stare Rusije, stvari bile potpuno drugačije.
Haljine bele boje se nikada nisu birale iz jednog prostog razloga: narod je smatrao da je ulazak u brak zapravo proces "umiranja" i ponovnog rađanja devojke. Ovaj događaj se nikako nije smatrao ni svetlim, ni čistim, već naprotiv - vrlo mračnim i tužnim. Zbog toga su mlade birale venčanice crvene boje, koja je u to vreme imala poseban značaj i nosila snažnu poruku.
Da sluti na radost: Crvena boja je boja plodnosti, ali i plamena
Rusi su verovali da će haljina crvene boje, boje krvi, doprineti plodnosti i porodici mladenaca podariti veliko i pre svega zdravo potomstvo, koje će od oba roditelja naslediti samo najbolje gene. Osim toga, crvena je i boja plamena, koji je oduvek bio izvor toplote i svetlosti i mesto okupljanja porodice, pa se verovalo da će novopečena porodica biti čvrsta ukoliko se mlada na ceremoniji pojavi u haljini te boje.
Plamen se od davnina dovodio u vezu i sa ljubavlju i strašću, pa se, noseći venčanicu crvene boje, mlada na svojevrstan način zavetovala suprugu da će njihov brak uvek biti pun vatre i strasti, i da će njihov odnos biti ispunjen ljubavlju i srećom. Osim toga, crvena boja je i boja lepote, kojom je mlada trebalo da osvoji muža, ali i da pleni na proslavi.
Venčanice su često ukrašavane vezom, dragim kamenjem i krznom
Po pravilu, mlada je sama šila svoju venčanicu, koja se obično sastojala iz tri dela - košulje dugih rukava, haljine i pojasa. Kako bi se ojačali porodični koreni, dobra genetika i ljubav između novopečenih mladenaca, na je haljinu dodatno ukrašavala i sitnim vezom, najčešće zlatnim nitima. Imućnije mlade haljine su ulepšavale i vezom sa dragim kamenjem, biserima i krznom, kako bi budućem suprugu pokazale da dolaze iz dobre porodice.
Haljine koje je buduća mlada nosila na devojačkoj večeri takođe su bile posebne - najčešće vrlo jednostavnog kroja, ali u jarkim bojama poput zelene, svetlo plave, roze ili žute. Na ovaj dan ona i njene najbolje drugarice okupljale su se u porodičnoj kući kako bi se poslednji put prisetile samačkog života i oplakale vreme kada je ona bila slobodna.