Svako od nas trudi se da u očima drugih bude što atraktivniji. Neki se oblače ekstravagantno, ističući time svoju individualnost, drugi privlače poglede nesvakidašnjom i hrabrom frizurom koja ističe crte lica, a treći svojim jedinstvenim smislom za humor i zadivljujućom ingelicencijom i elokventnošću oduševljavaju sve oko sebe. Ove osobine zaista doprinose tome da nam je neko privlačan, ali je prosocijalnosti, osobina koja ističe našu sklonost ka tome da budemo dobri prema ljudima u našem okruženju, još važnija.
"U društvu u kome se veliki akcenat stavlja na fizički izgled važno je pre svega da razumemo šta je to što utiče na to da za nekoga kažemo da je atraktivan", navela je doktor Natalija Kononov, autor nedavne studije, u intervjuu za Dejli Mejl. "Tema našeg istraživanja bila je da utvrdimo kako prosocijalnost, odnosno sklonost ka činjenju stvari koje donose dobro drugima, saradljivosti i dobrota, utiče na evaluaciju fizičke lepote".
Dobrota će spasiti sve(t)
Uticaj dobrote na to u kojoj meri nas drugi doživljavaju fizički privlačnima potvrđen je eksperimentalnim istraživanjem u kome je učestvovalo čak 4.192 ispitanika. Njima su podeljene fotografije nepoznatih muškaraca i žena uz kratak opis ko je na slici (da li je to neko ko je izrazito zabavan ili na primer inteligentan) i kojim se poslom bavi (da li je u pitanju neki humanitarni rad, nešto što uključuje rad sa decom ili starima ili bilo šta slično, što otkriva dobrotu u osobi).
Nakon toga svako od učesnika morao je da oceni osobu sa slike u pogledu fizičke atraktivnosti. Ispostavilo se da je prosocijalnost odigrala važnu ulogu u tome i da se pokazala čak i značajnijom od smisla za humor i natprosečne inteligencije. "I druge pozitivne osobine ličnosti su imale pozitivan učinak na doživljaj privlačnosti, ali je prosocijalnost na njega uticala u većoj meri", istakao je naučni tim, a preneo Dejli Mejl.