"Bilo je šokantno da se minimalna količina virusa za kratko vreme raširi u organelama i uništi veliki broj sinapsi", kaže Ana Oliveira, neuronaučnik, deo tima koji je radio istraživanja na Karolinsk Institutu u Švedskoj, a prenosi "Nešnl Džiografik"("National Geographic"). Tim naučnika, na čelu sa Karlom Selgrenom, psihijatrom i ćelijskim biologom, je inficirao organele mozga korona virusom, i tako otkrili da je virus ubrzao uništavanje sinapse mozga.
Sinapse su veze između ćelija i način kako one međusobno komuniciraju, odnosno kako informacije idu od ćelije do ćelije mozga. Ove veze zaslužene su za funkcionisanje mozga, od memorije do kontrole pokreta i emocija i konstantno se remodeluju, formirajući proces učenja. Iako je aktivnost sinapsi najveća kod male dece i fetusa, nastavlja se i kasnije u životu i važna je za formiranje novih sećanja, ali i brisanje onih koja više nisu potrebna. Sinapse su takođe važne tokom oporavka mozga posle trauma.
Tokom poslednje dve godine naučnici su zabeležili dugoročne neurološke probleme i probleme u ponašanju kod pacijeneta obolelih od Kovida 19 uključujući i pojavu takozvane moždane magle. "Moždana magla" izaziva dezorijentaciju, gubitak memorije, hroničnu glavobolju i otupelost i pojavljuje se kod 40 posto pacijenata obolelih od "dugog kovida".
"Koristeći organele mozga, videli smo kako korona virus uništava zaštitne barijere ćelije, da bi lakše ušla patogena jedinjenja u cerebrospinalnu tečnost i mozak", rekla je neurobiolog Madlen Lankaster sa Univerziteta Kembridž, koja se bavi istraživanjem uticaja korona virusa na mozak.
Proučavanje veze između Kovida i kognitivnih disfunkcija, kao što je "moždana magla" teško je vršiti na živim mozgovima, pa su organele, ispitivanjem u laboratorijskim uslovima, omogućile bolji uvid u rad virusa. Studija je važna jer je dokazala koliko Kovid utiče na rušenje sinapsi. "Previše uništenih sinapsi očekivano bi dovelo do problema sa pamćenjem, ili sećanjima i objasnilo bi tromost funkcije mozga koje se vide u moždanoj magli", kaže Lankaster, navodeći da se ovoliko uništavanje sinapsi često povezuje sa oboljenjima kao što je šizofrenija, Alchajmer i Parkinsonova bolest.
Naučnici upozoravaju da je potrebno mnogo više istraživanja da bi se razumeo efekat infekcije virusa Kovid na mozak. S obzirom da organele podsećaju na nezrele ćelije - poput onih kod fetusa ili beba - još uvek se ne zna kakvi bi rezultati bili na zrelim ćelijama mozga odraslih. Takođe, još uvek nije poznato da li su efekti koje dugi Kovid ima na mozak nepovratni.