U avgustu 1782. godine na Senatskom trgu u Sankt Peterburgu, po želji Katarine Velike, postavljen je monumentalni spomenik Petru I - Bronzani konjanik na postolju od monolitnog granita. Spomenik je izradio čuveni francuski skulptor Etjen Falkon, koga je carici preporučio njen prijatelj, filozof Deni Didro.
Petar I je na monumentalnoj tvorevini prikazan kao graditelj, što je mnoge veoma iznenadilo. Ideja Falkona da cara ne prikaže kao vojskovođu u pompeznom odelu mnogima se učinila čudnom. Ali, skulptor je smatrao da je njegov način daleko uzvišeniji: "Spomenik će biti jednostavan. Petar I je bio zakonodavac i dobrotvor i to je ono što treba pokazati ljudima", govorio je on.
Čuva Sankt Peterburg od napada protivnika i elementarnih nepogoda
Oko spomenika su se u gradu ispredali brojni mitovi i legende, a jedna od najpoznatijih vezuje se za izvesnog majora Baturina, koji je navodno sanjao da je Petar I sa svog bronzanog konja očitavao bukvicu caru Aleksandru I za greške koje je dopustio tokom rata sa Napoleonovom vojskom, a koje su jako ugrozile Sankt Peterburg. Jedna od najvećih odluka cara u to vreme (u pitanju je 1812. godina) bila je da se iz grada po hitnom postupku iznesu sve vredne stvari, uključujući i spomenik.
Aleksandrar je o tome već doneo odluku i naredio da se ona sprovede, ali je Baturin u poslednjem trenutku rekao da se spomenik ostavi na mestu. Verujući u mistične i natprirodne sile i snove koji proriču budućnost, Aleksandar je poslušao Baturina, što se ispostavilo kao jako dobra odluka - Sankt Peterburg nije "pao" pred Napoleonom. Od tada se veruje da Bronzani konjanik čuva grad od svih napada protivnika i elementarnih nepogoda.
Galop Bronzanog konjanika odzvanja u Puškinovom delu
Oko konjanika su se u gradu ispredali brojni mitovi i legende, a jedna od najpoznatijih vezuje se za Aleksandra Sergejeviča Puškina i njegovo istoimeno delo. U njemu književnik opisuje apokaliptične scene poplava koje su Sankt Peterburg zahvatile 1824. godine i u kojima strada Paraša - verenica glavnog junaka Jevgenija. U momentu tog saznanja Jevgenij gubi razum i u takvom stanju prolazi pored spomenika Petru I koji sedi na svom konju.
Potpuno očajan on ha optužuje i za poplavu i za sve druge nedaće i kao da mu šapatom preti. Izbacivši gnev iz sebe, junak poeme kreće da trči, ali "bronzani konjanik sve vreme juri za njim na konju čije kopite odzvanjaju u galopu". Nakon nekoliko meseci stiže ga kazna i on umire. Mnogi veruju da je upravo otud i potekao naziv spomenika, koji se ranije nazivao samo spomenik Petru I.
Monolit na kome stoji spomenik je mistično prenet u Sankt Peterburg
Monolitni granit na kome stoji spomenik je neverovatnih dimenzija, a njegova masa premašuje 2 hiljade tona. Kako se ovaj kamen transportovao iz sela Lahta do Senatskog trga u Sankt Peterburgu - nikome nije jasno. U nekim istorijskim spisima postoji podatak o tome da se kamen prevozio uz pomoć specijalno napravljene mašine za tegljenje, ali ova teorija budi veliki broj pitanja na koja niko ne može da da odgovor.
Druga verzija priče je da je za prevoz kamena specijalno sagrađen brod. Plovilo je monolit transportovalo pune dve godine sa jedne obale Finskog zaliva na drugu, a nakon što je pristigao u luku (takođe specijalno napravljenu), morao je biti potopljen kako bi se postament izvukao na površinu. Ipak, i ova legenda je upitna, budući da u to vreme nisu postojale dovoljno jake mašine koje bi mogle podići toliki teret.