Globalno zagrevanje je problem o kome se priča već godinama, a sve češći uragani, poplave, suše i druge kataklizmične pojave nas opominju da je čovečanstvo u velikom problemu zbog nebrige o ekologiji i očuvanju životne sredine.
Analitičari britanske kompanije Klajmat Iks su uz pomoć posebnog softvera koji replicira uslove života na Zemlji napravili predikciju budućnosti naše planete, a slika koju su dobili nije nimalo optimistična.
Sa lica zemlje u narednih 100 godina mogu potpuno nestati ne samo priobalni i gradovi udaljeni manje od 100 kilometara od obalske linije, poput Londona, Njujorka, Šangaja i Tokija, već i brojni objekti sa UNESKO liste svetske baštine.
Čak 26 azijskih objekata može biti uništeno
Od ukupno 50 najugroženijih objekata svetske baštine čak 26 njih je sa azijskog kontinenta. Kulturni pejzaži provincije Bali mogli bi biti potpuno potopljeni do 2050. godine, nacionalni indonežanski park Komodo mogle bi unititi vrućine i suše, a prirodni rezervat Huanglong u Kini - smena poplava i suša.
Na udaru poplava, kao posledice klimatskih promena, mogla bi se naći i kraljevska grobnica dinastije Joseon u Južnoj Koreji, budistički planinski manastiri Sansa takođe u Južnoj Koreji, kao i mnogi drugi hramovi i zamkovi širom Kine, Indije, Vijetnama, Japana i Pakistana.
Australija može "izgubiti" dva najprepoznatljivija objekta
Australija i Okeanija bi zbog kataklizmičnih nepogoda prouzrokovanih klimatskim promenama i porastom nivoa Svetskog mora mogli ostati bez dve najveće znamenitosti. Sidnejska opera, koja je ne samo kulturološki, već i arhitekturni "zaštitni znak", mogla bi na nastrada usled poplava i oluja, dok bi nacionalni park Kakadu u budućnosti potencijalno zahvatili veliki požari i poplave.
Evropa bi takođe mogla ostati bez mnogih "bisera" UNESKO svetske baštine
Ni područje Evrope ne bi bilo pošteđeno, pa bi tako, od posledica poplava potencijalno stradali delta reke Dunav u Rumuniji, prirodni rezervat Srebarna u Bugarskoj, stari rudnik uglja Zollverein u Nemačkoj, kao i čuvena železara u Engelsbergu u Švedskoj, koja se na UNESKO spisku nalazi još od 1993. godine.
Pod vodom bi se mogli naći i gradovi Bergen u Norveškoj, srednjovekovni grad Proven nadomak francuske prestonice, dok bi industrijsko selo Novi Lanark u Škotskoj verovatno bilo potpuno uništeno usled kataklizmičnih klizišta. Arhipelag Sent-Kilda u Škotskoj takođe više ne bi postojao jer bi ga Atlantik poptuno potopio.
A Amerika i Kanada bi izubile 4 važna lokaliteta
Nacionalni park Olimpik u Sjedinjenim Američkim Državama, koji se prostire na preko 370 hiljada hektara i koji je dom za čak 15 endemičnih vrsta životinja i 8 endemičnih vrsta biljaka, bi prema prognozi Klajmat Iks kompanije mogao nestati zbog klizišta, dok bi nacionalni park Everglejds potpuno uništile poplave, vrućine, oluje i suše, koji bi se smenjivali.
Kanadski Trondek-Klondajk park bi se sasvim izvesno mogao do 2050. godine naći potpuno pod vodom, kao i ribarsko selo Red Bej koje je 2013. godine dospelo na listu UNESKO svestke baštine kao jedno od retkih očuvanih mesta u kome se poštuju kitolovne tradicije iz preindustrijskih vremena.