Kako je preneo Politiko, predstavnica SZO Nataša Azopardi Muskat je rekla da je takva regulativa potrebna da bi se ograničili negativni uticaji na mentalno zdravlje mladih, koji se šire preko društvenih mreža i onlajn mreža.
"Možda treba da razmislimo o tome gde bi trebalo da se koriste digitalni uređaji, a možda je vreme da počnemo da razmišljamo i o mestima gde se određeni digitalni uređaji ne smeju koristiti - kao što smo zabranili pušenje na određenim mestima", rekla je ona. "Sve je više dokaza da je problematično ponašanje u igrama i socijalnim mrežama u porastu među adolescentima u Evropi, države bi trebale da imaju inspiraciju iz drugih sfera javnog zdravlja gde je zakonska regulativa pomogla da se definišu potencijalno opasne navike, kao što je zakon o duvanu", dodala je.
Direktor zdravstvene politike u zemljama i sistemima SZO u Evropi Azopardi Muskat je za Politiko rekla da bi za suzbijanje negativnih uticaja uređaja kao što je smartfon mogle biti mogle biti uzete za primer mere koje bi uključivale starosne granice, kontrolisane cene, pa čak i zabranjene zone, kakve su korišćene prilikom uvođenja zabrane pušenja.
Drugi važan element bi bio da se osigura da deca i adolescenti - bez obzira na njihovo poreklo, etničku pripadnost ili društveni status - budu "obrazovani, opremljeni (znanjem) i osnaženi", dodala je ona. Dajući im pravo znanje "da upravljaju digitalnim svetom i da ne dozvole da digitalni svet upravlja njima".
Nedavna studija SZO na skoro 280 000 adolescenata starosti od 11 do 15 godina u Evropi, Centralnoj Aziji i Kanadi otkrila je porast problematične upotrebe igara i društvenih mreža.
Više od 10 posto mladih ima poteškoća da kontroliše korišćenje društvenih mreža, a devojčice (13 posto) češće nego dečaci (9 posto).
Pored toga, 12 posto je izloženo riziku od problematičnog igranja video igara, pri čemu dečaci imaju više nego dvostruko veće šanse da pokazuju znake zavisnosti od igara nego devojčice.