Smrt ruskog cara Borisa Godunova oduvek je bila obavijena velom tajni. On je umro kada je imao samo 53 godine, zbog čega je mnogima verzija o prirodnoj smrti bila sumnjiva. Otud su se pojavile još dve teorije: prema jednoj, Godunova je pokosila misteriozna bolest, a prema drugoj - otrovao ga je neprijatelj.
Svaka od ove dve teorije je imala svoje logično objašnjenje. U to vreme dijagnostikovanje oboljenja nije bilo baš najpreciznije, a i sam Godunov je bio vrlo prkosan i nije slušao preporuke lekara, a sa druge strane, i trovanje je vrlo verovatno, jer je neprijatelja Godunov imao više nego prijatelja.
Prva sahrana Borisa Godunova i prvo otkopavanje posmrtnih ostataka
Pokojnik je sahranjen onako kako dolikuje svakom ruskom caru: njegovi posmrtni ostaci smešteni su u kamenu grobnicu u Arhangelski hram u Moskovskom Kremlju. Presto je potom nasledio njegov sin, Fjodor Borisovič Godunov, ali ne zadugo - već nakon dva meseca i Fjodora i njegovu majku ubio je Lažni Dimitrije, samoproklamovani naslednik ruskog cara Ivana Groznog.
Odnos između Lažnog Dimitrija i Borisa Godunova oduvek je bio loš, budući da je Godunov svojevremeno pokušao da ga ubije. Odnosno, ne njega, nego pravog naslednika Ivana Groznog, čiji je identitet Lažni Dimitrije ukrao. Zato je verzija koju je on plasirao u javnost bila da se Godunov, plašeći se za svoj život i odmazdu, otrovao. Prema tome, on, kao jedan običan samoubica, nikako nije mogao biti sahranjen u hramu, te je njegovo telo otkopano.
Druga sahrana i još jedna ekshumacija
Budući da su posmrtni ostaci Godunova morali negde da se premeste, odlučeno je da to bude groblje manastira na Sretenki, odnosno, okolina groblja, jer se samoubica ne može sahraniti kao sav ostali svet. Ova odluka naišla je na odobravanje ne samo vlasti, već i naroda. Sahrani kao takvoj nije prisustvovao niko, već je kovčeg samo spušten u raku i brže bolje rekriven zemljom.
Godinu dana kasnije preminuo je i sam Lažni Dimitrije i tada je tron zauzeo Vasilije Šujski, koji je naredio da se posmrti ostaci Borisa Godunova otkopaju. Ponovo. Šujski je za ovo imao dobar razlog: on je smatrao da to kako su postupili sa telom pokojnog cara nije u redu i da on zaslužuje da dostojanstveno počiva u miru. Organizovana je i treća sahrana, ovoga puta uz ispraćaj i sve počasti.
Treća sahrana Borisa Godunova i misteriozni položaj u kome je pronađeno telo
Treća sahrana u Troice-Sergijevoj lavri je pokojniku konačno donela mir. Ili se tako makar činilo neko vreme, dok njegova grobnica nije ponovo otvorena 1945. godine, na inicijativu sovjetskih naučnika koji su želeli da otkriju kako je Godunov zaista izgledao (kakav je imao oblik glave, da li je imao kosu i slično). Tada se ispostavilo da su je u međuvremenu oskrnavili lopovi i da su je tom prilikom njegovo telo obezglavljeno.
Ali to nije jedino što je naučnike šokiralo. Još je veće iznenađenje bilo to što je on bio položen u grobnicu sedećem položaju! Da li je to posledica nekoliko "selidbi" tela sa jednog na drugo mesto ili je razlog tome činjenica da se verovalo da je Godunov bio Tatarin, a njih su nekada tako sahranjivali - nije otkriveno do dana današnjeg. Zagonetka je i dalje tu i s vremena na vreme ona zaintrigira novu generaciju istraživača.