Od poboljšanja fokusa do jačanja moždanih puteva, pisanje rukom nudi neurološke prednosti koje moderna tehnologija ne može da ponovi.
"Većina studija koja u fokus stavlja odnos između rukopisa i pamćenja pokazuje da ljudi bolje pamte stvari koje su zapisali rukom nego ono što su kucali na telefonu, kompjuteru", kaže profesorka Naomi Suzan Baron.
Prednosti pisanja rukom delimično se mogu pripisati angažovanju više čula u procesu pisanja.
"Držati olovku prstima, pritiskati je na površinu i pomerati ruke da bismo stvorili slova i reči je složena kognitivno-motorička veština koja zahteva mnogo naše pažnje. Pokazalo se da ovaj dublji nivo obrade, koji uključuje mapiranje zvukova u formacije slova, utiče na čitanje i pravopis kod dece", kaže dr Melisa Prunti.
Odrasli takođe imaju koristi. Studija koja je uključivala 42 odrasle osobe koje uče arapski pokazala je da su učesnici koji su naučili slova tako što su ih zapisivali rukom, brže su ih prepoznavali, bilo im je lakše da ih imenuju i bili su bolji u izgovoru u poređenju sa onima od kojih je traženo da nauče nove znakove kucanjem ili samo gledanjem u njih.
"Mislimo da se naši rezultati mogu delimično objasniti time što rukopis aktivira različite puteve ka istom konceptu", kaže profesor Robert Vajli.
Mnogi učenici prijavljivali su bolji fokus, stabilniju koncentraciju i bolje pamćenje kada pišu olovkom umesto kucanjem na tastaturi, što sugeriše da naše čulo dodira igra vitalnu ulogu u načinu na koji apsorbujemo informacije, govori jedna anketa koja je sprovedena među 205 mladih ljudi.
"Činjenica da nas angažovanje čula može učiniti boljim učenicima može biti kontraintuitivna, ali aktivnosti poput dodira i pokreta aktiviraju iste oblasti mozga koje su takođe uključene u učenje i pamćenje", naglašava profesorka Liza Aziz Zadeh, a piše Nešnal džiografik.
Aktivnije telo, aktivniji mozak
"Da bi se bolje razumelo kako naša čula utiču na kogniciju, mozak možemo posmatrati kao mrežu puteva", kaže Odri van der Mer, profesorka neuropsihologije.
U studiji objavljenoj u januaru, profesorka Odri van der Mer, i kolege analizirali su moždano skeniranje 36 mladih studenata koji su pisali na dva načina: digitalnom olovkom na ekranu i kucanjem na tastaturi. Istraživači su pomoću EEG tehnike pratili moždanu aktivnost tokom svakog zadatka.
Došli su do saznanja da je ceo mozak bio aktivan kada su studenti pisali rukom, dok je mnogo manji deo mozga bio aktivan pri kucanju. Rezultati su pokazali da pisanje rukom utiče na različite delove mozga koji međusobno komuniciraju kroz talase povezane sa učenjem.