Ova imena nisu smela da se daju deci u vreme stare Rusije

Ranije su Rusi verovali da ime nije samo običan zbir slova, već da je ono poput portala ka nečijoj duši. Zato su ne samo vešto krili kako se zapravo zovu i koristili nadimke ili ime oca prilikom predstavljanja, već i jako pažljivo birali kako će nazvati svoje potomke. Davanje imena deci bilo je poput rituala: o njemu se većalo jako dugo, a svi predlozi su morali dobro da se razmotre, kako se slučajno detetu ne bi predodredila loša sudbina.

Imena na "crnoj listi" bilo je mnogo

Kako se Rusija "krstila", davne 988. godine, a hrišćanstvo sve više počelo da se širi zemljom, tako su i paganska imena polako počela da odlaze u zaborav ili izbegavaju iz verskih razloga. Tako je, primera radi, u staroj Rusiji bilo zabranjeno deci davati imena u čast staroslovenskih božanstava, kao što su Lada, Jarilo, Veles ili Mokoš. 

Izbegavala su se i hrišćanska imena

Nisu se samo paganska imena izbegavala – na crnom spisku bila su i hrišćanska imena koja su nosili sveci. Stari Rusi verovali su da davanjem imena koje je nosio neki velikomučenik (ili velikomučenica) oni zapravo mogu naškoditi detetu, jer će uz ime ono dobiti i delić svečeve sudbine. Imena poput Georgij, Varvara, Eustafije, Prokopije i slično roditelji su davali deci jako retko.

Svi članovi porodice moraju imati jedinstveno ime

Rusi su u stara vremena izbegavali i da svojoj deci daju imena bliskih rođaka koji žive u istoj kući ili nedaleko, u susedstvu. Postojalo je verovanje da bi jedno od dvoje članova porodice sa istim imenom moglo umreti, jer anđeo-čuvar nikako ne bi mogao da istovremeno čuva dve žive duše. Izbegavalo se da se deca nazivaju imenima članova porodice koji su bolesni ili imaju neki porok.

Nikada se ne daje ime u čast nekoga od preminulih članova porodice

Isto tako, detetu se nipošto nije davalo ime koje je nekada nosio pokojnik, naročito ukoliko je on preminuo tek nedavno. Verovalo se da bi tako dete nasledilo njegovu tragičnu sudbinu i preminulo od iste bolesti ili na isti način, ako je u pitanju bila nasilna smrt. Ovo pravilo se posebno poštovalo kada bi se neko u porodici utopio.

Usvojenoj deci su se imena obavezno menjala

Kada bi neka porodica u vreme stare Rusije usvojila dete, roditelji bi mu brže bolje menjali ime, verujući da će tako ne samo njega spasiti zle sudbine, već i sebe. Njega time što će mu promenom imena dodeliti novi, lepši život i prekinuti crni niz koji ga je pratio do tada, a sebe - time što će izbeći da i sami imaju tragičnu sudbinu njegovih (ili njenih) roditelja.