Koliko puta se dogodi da upadnemo u žučne rasprave i glasno pričamo, jer smo sigurni da smo u pravu. Neretko uporno branimo svoje stavove jer mislimo da imamo sve činjenice, iako ih zapravo nemamo, a upravo ovo se objašnjava u novoj studiji objavljenoj u časopisu Plos one. "Većina ljudi ovo često radi", kaže jedan od autora studije, profesor Angus Flečer.
Samo pola činjenica
Dve grupe ispitanika koji su učestvovali u studiji i koje su dobile samo polovinu činjenica ili samo argumente, verovale su da imaju dovoljno informacija da donesu ispravnu odluku.
Profesor ovaj fenomen naziva "iluzijom da imamo dovoljno informacija", gde ljudi retko zastanu da razmisle o tome koje informacije im nedostaju, već samouvereno pretpostavljaju da su činjenice koje imaju dovoljne da potpuno razumeju situaciju.
Međutim, ono što je najviše iznenađuje naučnike jeste da su "ljudi spremni da promene svoje mišljenje".
Kada su svima date i druge strane argumenta, njihova mišljenja su se promenila i postala jednaka kontrolnoj grupi koja je od početka imala sve činjenice. Gledajući kako lako su učesnici promenili svoje razmišljanje, Flečer veruje da rezultati ove studije mogu biti korisni u svakodnevnim neslaganjima.
Bitna radoznalost
"Radoznalost prema svim stranama argumenta može prirodno pomoći u razrešenju konflikata i najvažnije mesto gde treba primeniti radoznalost je u međuljudskim odnosima. Postoji ogromna količina nepotrebnog besa, agresije i nezadovoljstva u tim odnosima koja su zasnovana na potpunim nesporazumima. Ako osetite da vas neko iritira, napravite korak unazad i zapitajte se: koliko zaista znam o ovoj situaciji", kaže Flečer.
Ono što je dovelo do većeg razumevanja među različitim grupama u studiji je pristup svim činjenicama. Kada je svaka grupa nezavisno pregledala nove informacije, lakše su došli do opšteg konsenzusa, piše Fortune.
"Ako se svađate sa voljenom osobom ili kolegom, preporuka je da zastanete i zapitate se zašto razmišljaju tako kako razmišljaju. Velike su šanse da će otkriti nešto što bi promenilo vašu perspektivu", savetuje profesor.
Kako je tekala studija
U studiji je 1.261 odraslih podeljeno u tri grupe kako bi pročitali članak o izmišljenoj školi koja nije imala dovoljno vode. Jedna grupa je čitala članak koji je iznosio samo razloge zašto bi škola trebalo da se spoji sa drugom koja ima adekvatne zalihe vode; druga grupa je dobila članak koji je davao samo razloge zašto škola treba da ostane nezavisna i da se nada drugim rešenjima. Treća, kontrolna grupa, pročitala je sve argumente, i za i protiv spajanja škola.