Današnji veliki broj putnika, posebno pripadnika mlađih generacija, letenje avionom doživljava kao poseban vid torture: na aerodrom treba da se stigne mnogo pre leta, sedišta su skučena i nemoguće sedeti duže od par sati, a o pravoj hrani može samo da se mašta - većina avio-kompanija služi samo vodu i eventualno neku grickalicu ili sendvič. U "Zlatno doba" sve je bilo potpuno drugačije i po mišljenju mnogih, mnogo mnogo bolje.
Ispraćaj do samog ulaza u avion
Danas se od onih koji putuju opraštamo (u najboljem slučaju) ispred pasoške kontrole. Pre nekoliko decenija ovaj, kao ni mnogi drugi punktovi kontrole uopšte nije postojao, a prijatelji i članovi porodice mogli su putnika da prate sve do stepenica koje vode sa piste do vrata aviona.
Ograničenja za unos tečnosti nisu postojala
Sve do 2006. godine avio-kompanije nisu imale nikakva ograničenja kada je u pitanju unošenje tečnosti u kabinu aviona. Bezbednosne službe su ograničenja uvela zbog povećanog rizika od terorističkih napada i od tada su ona na snazi u svim zemljama sveta.
Na let se dolazilo 10 minuta ranije
Danas je na aerodrom potrebno doći između 60 i 120 minuta pred let, kako bi se bez žurbe prošle sve bezbednosne kontrole. Ranije, u vreme kada ih nije bilo, dolazilo se tek 10 minuta pred let, a karta i pasoš su se pokazivali samo jednom i to na samom ulasku u avion.
Meni kao u restoranu
Na samom početku, komercijalni letovi su bili rezervisani samo za one sa dubokim džepom, ali je i iskustvo letenja zbog toga bilo na najvišem mogućem nivou. Putnici su mogli da biraju šta će jesti tokom leta, a kuvari su specijalno za putnike pripremali rebarca, plodove mora i druge delikatese.
Pušenje je bilo dozvoljeno
Znak "Zabranjeno pušenje" je oduvek postojao u avionima, ali su ga piloti aktivirali samo onda kada letačko osoblje više nije moglo da radi zbog gustog dima u kabini. Krajem 80-ih zabrana pušenja postepeno je stupala na snagu zbog rizika od požara (iako se nikada nije desilo da se avion zapali zbog cigare) i nezadovoljstva nepušača.
Kao i neograničena konzumacija alkohola
Ranije je glavni zadatak letačkog osoblja bio da putnici na letu uživaju i da im on bude jedna od najboljih uspomena. Kontrola bezbednosti bila je manje važna. Zato se na letu uvek služio alkohol, i to u neograničenim količinama, a putnici su mogli da se opuste i provesele bez brige da će ih skinuti sa leta.
Moglo je čak i da se spava
Početkom jula 1847. godine prvi put je poleteo Boeing-377 Stratocruiser, avion koji je na drugom nivou imao prave krevete na kojima su putnici mogli da zadremaju tokom leta. Čak su i sedišta na prvom nivou bila mnogo komfornija i mogla da se pretvore u krevete samo jednim klikom.