Kao što i sama reč govori, mišićni disbalans nastaje kada dođe do neuravnoteženog razvoja mišića. Na primer, to mogu biti dva mišića koja su na suprotnim stranama zgloba, kosti ili celog tela, koja se nisu jačala jednakim tempom i intenzitetom. Ovo se može desiti svakome - od onih koji svakodnevno treniraju, do onih koji to skoro nikada ne rade.
Neko ko redovno diže tegove možda preopterećuje svoje bicepse i ignoriše tricepse, a kancelarijski radnik koji provede deset sati dnevno sedeći za stolom ima oslabljenja mišića ramena i vrata, iako u slobodno vreme možda trči. Ovo stanje se može javiti čak i kada godinama nosite torbu samo na jednom ramenu.
Studije sugerišu da neravnoteža mišića može posebno doprineti povredama ramena, donjeg dela leđa, lakta i ručnog zgloba kod sportista koji se bave sportom sa pokretima iznad glave, kao što su vaterpolo, tenis i košarka. Druga studija je pokazala da profesionalni fudbaleri sa neravnotežom snage imaju četiri do pet puta veću verovatnoću da zadobiju povredu tetive u poređenju sa onima koji nemaju disbalans mišića.
Iako mišićni disbalans ne uzrokuje bol u kratkom roku, te nije toliko učestala "opomena", stručnjaci kažu da je važno jačati sve glavne mišićne grupe, što će znatno doprineti sprečavanju bolova i povreda.
Kada disbalans mišića postaje problem
Mišići postavljeni na suprotnim stranama tela ili oko zgloba/kosti moraju da rade zajedno da bi funkcionisali, ali povremeno jedan mišić postaje preslab ili prejak, previše zategnut ili čak previše labav. Prema stručnjacima, ovo nije uvek razlog za zabrinutost i svako ima određeni stepen mišićne neravnoteže u svom telu.
Na primer, stručnjaci obično ne pridaju veliku važnost ako je jačina leve i desne ruke različita, jer svako od nas koristi jedu ili drugu stranu više. Bacač kugle može da ima strašno jaku desnu ruku, ali kontrast sa njegovom levom stranom nije problem, osim ako ne oseća bol.
S druge strane, ako postoji disbalans tipa napred-nazad, kao što su zategnuti fleksori kuka u kombinaciji sa slabim trbušnjacima i gluteusom (često uzrokovani prekomernim sedenjem), može doći do bolova u donjem delu leđa.
Iako možemo da izolujemo neke mišiće i da posebno njih jačamo, cele grupe mišića moraju da rade zajedno za svakodnevne pokrete i moraju da budu podjednako jaki i fleksibilni, prenosi "Njujork tajms".
Glavni znaci mišićnog disbalansa
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i od mišića do mišića, ali postoje neki koje nikako ne bi trebalo ignorisati. Jedan od njih su bolovi koji ne prestaju, bol koji se javlja u istom delu tela, čak i kad ti mišići nisu u upotrebi.
Bol se takođe može pojaviti na drugačiji način u svakom delu tela. Neko ko ima jače grudne mišiće i slabija leđa mogao bi da doživi osećaj štipanja u ramenu, a disbalans mišića u donjem delu tela mogla bi da se pokaže kao tup bol u donjem delu leđa. Radi pravilne procene, najbolje je otići kod lekara ili fizioterapeuta.
Sprečavanje
Sprečavanje i lečenje mišićne neravnoteže obično zahteva treninge snage, kako bi se ponovo uspostavila ravnoteža. Za trkače, stručnjaci preporučuju čučnjeve na jednoj nozi, dok je druga podignuta, jer ove vežbe ciljaju mišiće na bočnim stranama kukova, koji su trkačima često slabi. Za bicikliste, koji često imaju slabe gluteuse, iskorak sa ili bez tegova može biti dobra opcija.
Oni koji razviju mišićni disbalans zbog svakodnevnog sedenja za stolom treba da rade na jačanju gornjeg dela leđa, koji može da oslabi kada se opuste i vreme provode nagnuti nad stolom.
Na kraju krajeva, bilo da ste dizač tegova ili kancelarijski radnik, trebalo bi da menjate svoju fitnes rutinu bar nekoliko puta nedeljno. Biciklisti na duge staze mogu da pokušaju da plivaju ili pešače, a radnici bi trebalo da prave pauze tokom dana kako bi promenili položaje i kretali se.