NASA lansirala svemirsku letelicu na Jupiterov satelit u potrazi za vanzemaljskim oblikom života
Letelica "Europa Clipper" će putovati pet i po godina do Jupitera, gde će ući u orbitu oko ovog ogromne gasne planete i proći blizu satelita Evropa, prenosi AP.
Na putu ka Jupiteru, ukoliko ne iskrsnu nepredviđeni problemi, letelica teška šest tona, najveća koju je NASA ikada izgradila za planetarnu misiju, proći će pored Marsa i vratiti se u orbitu Zemlje pre nego što se katapultira ka Jupiteru i preleti više od tri milijarde kilometara da bi 2030. godine stigla na svoje odredište.
Naučnici su gotovo sigurni da ispod Evroprine ledene kore postoji dubok zaleđeni okean i ukazuju da gde ima vode, može biti i života, što čini ovaj mesec jednim od pogodnijih mesta za potragu za životom.
Ipak, letelica "Europa Clipper" neće tragati za nekim oblikom života jer nema detektore za tu vrstu istraživanja.
Instrumenti i sonde letelice će pregledati površinu satelita Evropa u potrazi za tragovima organskih jedinjenja i detektovaće gasove koji se oslobađaju, kako bi procenili da li je Jupiterov satelit pogodan za život.
Naučnici su prvi put shvatili da bi Evropa mogla da podržava život sedamdesetih godina kada su, gledajući kroz teleskop u Arizoni, videli led na njenoj površini.
Svemirski teleskop Habl je od tada snimio slike nečega što bi mogli biti oblaci vodene pare izbačene 160 kilometara iznad površine Jupiterovog satelita Evropa.
Ali nijedna od tih misija nije se dovoljno približila Evropi dovoljno dugo da bi zaista razumela šta se dešava. Naučnici se sada nadaju da će instrumenti na NASA-inoj letelici "Kliper" mapirati skoro ceo mesec, kao i da će sakupiti čestice prašine i proleteti kroz vodene oblake.
Takođe, naučnici su veoma oprezni kada govore o šansama za otkrivanje života - ne očekuje se da će pronaći ljudske oblike života ili životinje.
"Tražimo potencijal za nastanjivost, a za to su vam potrebne četiri stvari - tečna voda, izvor toplote i organski materijali. Na kraju, ta tri sastojka moraju biti stabilna tokom dovoljno dugog perioda da bi se nešto moglo dogoditi," objašnjava Mišel Doerti, profesorka svemirske fizike na Imperijal koledžu u Londonu.
