Staljinova "lična veštica": Ko je bila žena koja je velikog vožda čuvala od uroka i nečistih sila

Staljin je imao poseban odnos prema magiji i mističnim pojavama - on je verovao da postoje ljudi koji imaju natprirodne moći, izučavao literaturu na te teme i posebno vodio računa da sa onima koji mu mogu biti od pomoći napravi dobre odnose. Sa jednom takvom personom, gospođom po imenu Natalija Ljvova, Staljin je posebno poželeo da sarađuje.

Ona je imala ono o čemu drugi nisu mogli ni da sanjaju

Verovalo se da je Ljvova umela da čita misli na daljinu i nameće ono što je njoj na pameti. Mogla je, navodno, i da promeni tok dešavanja, naročito ukoliko su ona bila loša, da predvidi opasnosti i da se "poigra" sa mozgom protivnika. Dakle - imala je sve ono što je političaru poput Staljina ikada bilo potrebno.

Vožd je, čuvši sve ovo, naredio da se Ljvovna hitno iz Sankt Peterburga prvim vozom doveze u Moskvu. U njegovu kancelariju ona je ušetala sama, bez pratnje, a o čemu su oni tačno razgovarali se ne zna - razgovor je prošao u četiri oka, po dogovoru. Nakon toga Staljin je naredio i da se njegovoj novoj saradnici dodeli stan, kako bi mu bila što bliža. 

Savete svoje "lične veštice" Staljin je slušao bez pogovora

Već na početku saradnje Natalija je Staljinu dala nekoliko instrukcija: da tačan datum rođenja nikada ne otkriva, kako neko ne bi bacio neke čini, da nikada ne gleda u fotoaparat ili kameru, kako ga kroz objektiv neko ne bi urekao, da ne pozira umetnicima jer oni mogu da uđu u njegovo biopolje. Staljin je sve slušao bez pogovora - Natalija zna najbolje.

Verovalo se i da su svi Staljinovi saradnici prolazili neki vid kontrole kod Natalije Ljvovne - navodno ih je ona sve "skenirala" kako bi videla ko od njih voždu zapravo želi dobro, a ko je tu jer njemu tako odgovara. Ako joj se nečija energija ne bi dopala, ona bi odmah alarmirala Staljina, koji bi dalje postupao u svom interesu - udaljavao se sam, a nekada čak i likvidirao zlonamernika.

Natalija je znala mnogo toga - i više nego što je bilo potrebno

Kako je vreme odmicalo, Staljin je stekao ogromno poverenje u svoju novu saradnicu, a nakon što je postao udovac, tražio je od Natalije Ljvovne da mu "sredi" i emotivni život. I danas pojedini smatraju da je Staljin doslovno naručivao pažnju uticajnih dama i u njoj utapao svoju tugu. Da li je to zaista bilo tako - niko ne zna.

Saradnja je bila, naizgled, na obostrano zadovoljstvo. Dama se iz Sankt-Peterburga preselila u Moskvu u luksuzan stan, imala je stabilan posao i (sigurno) vrlo dobra primanja, a Staljin - mir u glavi i sigurnost da mu neprijatelji ne mogu ništ,a jer ga čuva njegova "lična veštica". Idila, reklo bi se. Ali ne, ni blizu.

"Veštica" odjednom nestaje bez traga

Jednog dana, ničim izazvano, Natalija Ljvovna nestaje - bez ikakve najave, bez traga. Kao u zemlju da je propala. Šta se dogodilo da vrlo uspešnom saradnicom Staljina niko nije znao, a oni koji su možda nešto i naslutili, bojali su se da bilo šta kažu. Ko zna kakve magije može na njih da baci?

Po jednoj verziji, likvidaciju "veštice" naručili su Staljinovi neprijatelji, kojima je ona, očigledno, smetala. Po drugoj - Ljvovna se jednostavno zasitila takve karijere i otišla sama, odnevši sa sobom sve tajne vožda. Postoji i treća: da je neko "smaknuo" jer je o Staljinu znala previše. Pravu istinu (verovatno) nikada nećemo saznati.