Magazin
Riblji štapići: Iluzija zdravog obroka ili dobra zamena za pravu ribu
Riblji štapići se nalaze u većini domaćinstava, deci su često prvi susret sa ribom a mnogima je opcija za brz obrok. Ipak, da li spadaju u "zdraviju" prženu, brzu hranu samo zato što je u pitanju riba? Štaviše, da li uopšte postoji dovoljno količine ribe u ovoj hrani i da li su adekvatna zamena za pravi riblji filet? Evo šta kažu stručnjaci.
Riblji štapići se prave kada se delovi ribe, uz dodatak aditiva, paniraju u prezlama i formiraju u poznat, pravougaoni oblik. Praktičniji su ne samo za pripremu, već i za konzumiranje - ne morate razmišljati o kostima, pažljivo jesti, što oduzima vreme i energiju. Nekima je ovo dovoljan razlog da izbegavaju ribu i opredeljuju se za ovu prženu alternativu. Između ostalog, kupovina sveže, cele ribe nije pristupačno svakome.
Zato je ova "instant" opcija mnogima omiljena. Svesni ste da će prženje u ulju dodati kalorije i masti, ali nema veze, jer svakako jedete ribu. Nije li onda ovo, u neku ruku, zdrav izbor? Ukratko, odgovor je: Ne.
Riblji štapići, bez obzira na cenu i kvalitet, spadaju u prerađenu hranu. "Otpad", to jest ostaci ribe, se mešaju uz različite aditive, konzervanse, zaslađivače... Važno je napomenuti da neke od jeftinijih opcija ne sadrže ni 50 odsto ribe (neke imaju samo oko 20 odsto).
Dok neki nutricionisti tvrde da riblji štapići mogu biti deo zdrave ishrane i da su intenzivne boje prezli samo rezultat dodavanja kurkume, to ne znači da oni mogu jednostavno da zamene pravu ribu.
Većina brendova koristi mlevene ostatke ribe i oni mogu sadržati više vezivnih sastojaka i emulgatora, da bi imali ukus bliži pravom ribljem filetu. Ovi sastojci mogu uticati na imunitet, metabolizam, raspoloženje, ravnotežu šećera u krvi i zdravstvene probleme povezane sa dugoročno uticati na zdravlje.
Iako neki štapići mogu da sadrže hranljive materije kao što su proteini, jod, selen i vitamin B12, oni se znatno razlikuju od komada sveže ribe. Čak i način pripreme može smanjiti njihovu nutritivnu vrednost. Kada se hrana sprema u biljnim uljima sa visokim sadržajem polinezasićenih masti (kao što je suncokret), ona je sklona oksidaciji kada je izložena visokim temperaturama. Ovo može dovesti do oštećenja ćelija i, kada se konzumira u prekomernoj količini, povezano je sa povećanim rizikom od dugoročnih zdravstvenih problema, prenosi "Telegraf".
Jesti ili ne jesti
Sve ovo ne mora da znači da ste napravili veliku grešku ako povremeno jedete riblje štapiće. Kao i sva vrsta prerađene hrane, dokle god se konzumira u umerenim količinama, ne bi trebalo da predstavljaju veliku opasnost za zdravlje. Međutim, ako imate određena zdravstvena stanja, možda bi bilo dobro da obratite pažnju na sastojke.
Sastojci kao što su difosfati (hemijska jedinjenja koja se koriste kao aditivi u hrani, jer deluju kao emulgatori i veziva,) ili pšenični skrob (beli prah koji se koristi za zgušnjavanje, želiranje ili vezivno sredstvo) spadaju u rafinisane ugljene hidrate, tako da može doprineti skokovima šećera u krvi.
Pored toga, dobro je znati da ultra-obrađena hrana često sadrži visok nivo soli za poboljšanje ukusa i očuvanje proizvoda, a visok unos natrijuma je povezan sa povećanim krvnim pritiskom i većim rizikom od srčanih oboljenja.
Što se tiče dece, ako su riblji štapići jedini način da konzumiraju i upoznaju se sa ribom, onda to ne mora biti loše. Deca od jedne do tri godine mogu da konzumiraju do 1,2 grama soli dnevno, što znači da bi malo dete moralo da pojede osam ribljih štapića da bi prešlo ograničenje soli. Dakle, najvažnije je da su količine kontrolisane.
Ipak, stručnjaci preporučju povremeno konzumiranje prave ribe, koja će imati mnogo više nutritivne vrednosti, nego često konzumiranje ribljih štapića koji, većinom, uopšte ne sadrže ribu.
