Što je nečiji nivo inteligencije viši u prvoj godini srednje škole, veće su šanse da redovno pije alkohol u odraslom dobu, kažu rezultati američke studije u kojoj je ispitivano kako inteligencija pojedinca može da utiče na njegov odnos sa ovom supstancom.
U analizi je pokazano da testovi koji mere opštu inteligenciju osobe mogu da predvide da li je veća verovatnoća da tinejdžeri piju alkohol, nego da ga izbegavaju u srednjim godinama. Međutim, rezultati nisu otkrili da li je veća verovatnoća da će njihovo piće biti umereno ili teško.
Za žene, umereno piće je definisano kao između 1 i 29 alkoholnih pića mesečno, a za muškarce je definisano kao 1 do 59 pića, a obilno konzumiranje alkohola se smatra bilo kojom količinom iznad toga.
Studija je uključivala zdravstvene, obrazovne i finansijske informacije od 6.300 muškaraca i žena u državi Viskonsin, koji su završili srednju školu 1957. godine. U 2004. godini, 48 godina nakon diplomiranja, učesnici su prijavili koliko su alkoholnih pića popili u poslednjih mesec dana, plus koliko su puta popili pet ili više alkoholnih pića odjednom, što se smatralo prekomernim konzumiranjem alkohola.
Za svaki porast kvocijenta inteligencije za jedan poen, istraživači su otkrili povećanje od 1,6 odsto u umerenom ili teškom alkoholisanju, za razliku od apstiniranja. Ali to ne znači da je svako konzumiranje alkohola bilo van kontrole, jer su oni sa višim kvocijentom inteligencije manje prijavili periode prekomernog konzumiranja alkohola odjednom.
Da li inteligencija diktira upotrebu alkohola
Rezultati studije ne znače nužno da vaš kvocijent inteligencije kada ste bili tinejdžer "kontroliše vašu sudbinu", prema rečima psihijatra Šervud Braun sa Univerziteta u Teksasu (UT). Ali to sugeriše da su rezultati testa inteligencije povezani sa društvenim faktorima koji mogu uticati na konzumiranje alkohola u srednjim godinama.
Kada su Braun i njegove kolege sa UT razmotrili socioekonomske faktore, otkrili su da prihod domaćinstva delimično ima ulogu u odnosu između nivoa inteligencije i konzumiranja pića, ali nivo obrazovanja osobe nije uticao na ovaj odnos.
Prethodne studije su takođe povezivale visoke rezultate testova inteligencije sa višim prihodima domaćinstva. Zauzvrat, studije su otkrile vezu između viših prihoda i češćeg konzumiranja alkohola, verovatno zbog dostupnosti alkohola u ovoj populaciji i društvenih normi konzumiranja alkohola koje se odnose na uspeh.
U 2020. godini, analiza norveških muškaraca otkrila je da su oni sa višim rezultatima inteligencije prijavili da češće piju u kasnim dvadesetim od onih koji su imali niže rezultate, a zaključeno je da je želja za opijanjem bio faktor sa najviše uticaja, prenosi "Sajens alert".
Ali ova nedavna studija u SAD sugeriše da to možda nije tačno za žene. Prekomerno konzumiranje alkohola je na kraju bilo manje uobičajeno među ženama nego muškarcima.
Istraživači tvrde da bi buduće studije trebalo da razmotre kako je poremećaj upotrebe alkohola povezan sa kvocijentom inteligencije, kao i da istraže druge posredničke faktore koji bi mogli da objasne odnos između inteligencije i konzumiranja pića.