Magazin
Većina čitalaca horor knjiga veruje da bi iste misterije umeli da reše u stvarnom životu
Nakon čitanja horor knjige ili uzbudljivog romana o rešavanju detektivskih slučajeva, da li nekada imate utisak da biste čak i sami mogli da se snađete u sličnoj situaciji, da rešite iste misterije? Da li sebe zamišljate kao glavnog lika, da li biste pravili iste greške? Ili biste možda bili zločinac? Ako je odgovor potvrdan, niste jedini - ispostavlja se da veliki broj ljudi na ovaj način reaguje nakon čitanja horor žanra.
Ljubitelji čitanja horor i triler knjiga ne samo da uživaju u uzbudljivoj priči, već aktivno sebe zamišljaju kao lika u njoj, verujući da bi se umeli snaći ako im iste misterije dogode u stvarnom životu. Čak tri od pet čitalaca žanra (preko 60 odsto) tvrde da bi uspešno rešili mističnu zagonetku ili zločin poput onog o kome su čitali, prema jednoj anketi u kojoj je ispitano oko dve hiljade čitalaca ovih žanrova.
Međutim, samo četiri od 10 (41 odsto) je uvereno da bi preživelo radnju horor romana, a zanimljivo je da su muškarci bili znatno sigurniji u svoje veštine preživljavanja u poređenju sa ženama (51 prema 37 odsto).
Anketa je je uključivala pitanja šta bi čitaoci uradili da priča iz knjige "oživi", koje su njihove omiljene horor knjige, pa čak i na koji način ih je knjiga naučila da mogu da se zaštitite.
Na pitanje kako sebe zamišljaju kao lika u knjizi, svaki četvrti (26 odsto) je rekao da bi bio najbolji prijatelj/pomoćnik glavnom liku, a 12 odsto je reklo da bi najverovatnije bili žrtva u strašnoj knjizi. Interesantno je da je dvoje u 10 ljudi izjavilo da bi bili glavni negativci, dok samo 45 veruje da bi bili heroj ili detektiv u sablasnoj knjizi.
Kada knjige diktiraju stvarnost
Više od polovine je reklo da samo po osećaju mogu da prepoznaju da li je neko "loša" osoba kada hodaju ulicom, žene su više prijavile ovo u poređenju sa muškarcima (70 odsto naspram 61 odsto).
Takođe, više od polovine čitalaca reklo je da se neko u njihovom životu uklapa u kalup zlikovca iz horor romana - najčešći odgovor je bio komšija, a odmah za njim je bio član porodice.
Neki su otkrili da je čitanje ovakvih romana bilo podstrek da više razmišljaju o svojoj bezbednosti. Na primer, više od polovine ne deli broj telefona sa nepoznatima, ne odgovaraju na pozive ili poruke sa nepoznatih brojeva, ne objavljuju svoje lokacije na društvenim mrežama i druge lične podatke.
Više od polovine takođe je priznalo da se oseća uplašeno nakon čitanja horor romana i potrebno im je u proseku dva dana da se smire nakon čitanja strašne knjige. Neki se osećaju toliko uplašeno da čak spavaju sa upaljenim svetlima (20 odsto), proveravaju ispod kreveta pre spavanja i ne otvaraju vrata kada neko zvoni ili kuca.
Na kraju, čitaoci su u proseku prijavili da su svoju prvu horor knjigu pročitalo sa 12 godina, a nakon toga, 60 odsto ih je reklo da su odmah postali zavisni od žanra. Što se tiče omiljenih horor autora, većina je prijavila da najviše vole da čitaju dela Stivena Kinga, preko čijih knjiga su se upoznali sa ovakvim romanima.
