Još u školama su nas učili da su ljudi u drevna vremena uživalia u obrocima koji su se bazirali na mesu mamuta i drugih divljih zveri. Kako drugačije - ipak su proteini bili neophodni za razvoj većeg mozga kod čoveka, kao i mišića. Međutim, u poslednjih nekoliko godina naučnici su došli do potpuno drugačijeg otkrića, koje ruši ovaj stereotip.
Sklonost ga konzumaciji ugljenih hidrata je duboko ukorenjena u nama
Arheološka otkrića koja su se dogodila u poslednjih nekoliko godina sugerišu da su ljudi odavno razvili sklonost ka ugljenim hidratima i da su svoju ishranu bazirali, između ostalog, i na krtolastim plodovima i drugim namirnicama bogatim skrobom. Ovakav zaključak istraživača baca potpuno drugačije svetlo na čitavu evoluciju, piše Si-En-En.
U nedavnom istraživanju koje je preneo portal Sajens, naučnici su izneli niz dokaza za ovu tvrdnju. Među njima su ne samo analize bakterija pronađenih na zubima ljudi iz drevnih vremena, već i modifikacije gena AMY1 koji omogućava lakše varenje skroba i njegovo razlaganje na proste šećere kako bi se koristio kao "pogonsko gorivo".
"Glavno pitanje na koje smo pokušavali da odgovorimo bilo je kada je došlo do ovog dupliranja? Zato smo počeli da proučavamo drevne genome", navela je Fejza Jilmaz, vodeći autor studije.
Razvoj poljoprivrede nije bio okidač za konzumaciju ugljenih hidrata
Ispostavilo se da se količina ovih gena u našim telima udvostručila mnogo pre nego što se poljoprivreda razvila i da je orijentaciono vreme nastanka ove genetske promene - pre više desetina, pa čak i stotina hiljada godina, odnosno mnogo pre nego što se naša vrsta, homosapijens, pojavila kao podvrsta pračoveka. Lovci-sakupljači, koji su na Zemlji živeli pre više od 45 hiljada godina imali su između 4 i 8 kopija ovog gena.
Istraživanje naučnika pokazalo je, međutim, da se dupliranje gena desilo i mnogo pre toga, te da on postoji i u genomima neandertalaca i drugih hominina iz doba paleolita. Prisustvo više kopija AMY1 gena sugeriše da je ljubav prema ugljenim hidratima bila prisutna još kod zajedničkih predaka različitih podvrsta čoveka, odnosno kod praljudi koji su živeli pre 800.000 godina.
"Želeli smo da shvatimo da li to odgovara pojavi poljoprivrede. Ovo je goruće pitanje, a sada imamo i ubedljive dokaze da nije", navela je Jilmaz.
Broj kopija gena AMY1 naglo je porastao u poslednjih 4.000 godina
Analizom ljudskih ostataka naučnici su ustanovili i da je broj kopija gena doživeo nagli rast u periodu pre oko 4 hiljade godina i da se od tada on nije zaustavio. Ovo otkriće potkrepljuje i novonastalu teoriju da su ugljeni hidrati odigrali značajnu ulogu u razvoju veličine mozga, što je potpuno suprotno onome što se mislilo do sada, a to je da su proteini ti koji su bili glavni pokretač rasta.
"Autori koji su otkrili da se povećan broj kopija gena za amilaze, što rezultira većom sposobnošću razlaganja skroba, možda pojavio stotinama hiljada godina pre neandertalaca ili denisovaca, podržavaju teoriju da razlaganje skroba na proste šećere podstiču brži razvoj mozga tokom ljudske evolucije", naveo je Tejlor Hermes, docent na odseku za antropologiju na Univerzitetu u Arkanzasu.