Promene vremena mogu nas drugačije pogađati u zavisnosti od našeg hronotipa, to jest naše genetske predispozicije da budemo ranoranilac ili "noćna ptica". Jutarnjim tipovima je obično teže da se prilagode promeni u jesen nego prolećnoj, prema istraživanjima, dok je "noćnim pticama" i ljudima koji nemaju precizno određen hronotip pomeranje sata u proleće teže.
Tu su i mnoge neželjene reakcije tela koje se mogu javiti. Dobra vest je da postoje koraci koje možete preduzeti da minimizirate nesklad između vremena i tela. Pred toga, dok vam možda ne prijaju mračniji dani, vraćanje vremena unazad znači da se ponovo usklađujemo ritmom koji je prirodniji za naše telo, tako da postoji mogućnost da ćete ovu promenu lakše prihvatiti nego onu u proleće. Ipak, trebalo bi da budete svesni sledećih potencijalnih reakcija:
Problemi koji nastaju tokom privikavanja
Dosadašnja istraživanja su pokazala da je pomeranje sata unapred u martu, povezano sa naglim porastom zdravstvenih problema, kao što su srčani i moždani udari, kao i atrijalne fibrilacije (nepravilan rad srca). Takođe, jedan pregled studija iz 2019. godine sa Univerziteta u Ferari u Italiji sugeriše da je poremećaj naših cirkadijalnih ritmova i nedostatak sna ono što dovodi do povišenog srčanog ritma, krvnog pritiska i nivoa upale.
Promene vremena svake godine su takođe povezane sa povećanjem saobraćajnih nesreća, jer se zbog poremećaja sna i našeg biološkog sata osećamo kao da doživljavamo vremensku razliku (džet leg) i da smo manje budni, pa samim time i manje skoncentrisani.
Na primer, studija iz 2020. godine u časopisu Current Biology je pokazala 6 odsto porasta nesreća u saobraćaju nakon prolećne promene vremena, dok pregled podataka iz 2018. godine takođe sugeriše da dolazi do naglog porasta saobraćajnih nesreća nakon što se kazaljke vrate na standardno vreme u oktobru.
"Svaka ćelija u telu ima svoj biološki sat", objašnjava za "Dejli mejl" dr Žizela Helfer, profesor fiziologije i metabolizma na Univerzitetu u Bradfordu. "Imamo i glavni sat u mozgu, to je mali skup nervnih ćelija, a ovaj mehanizam radi na koordinaciji tih ritmova, poput dirigenta u orkestru."
Objašnjava da svaki fiziološki proces ima specifično vreme kada najbolje funkcioniše. Na primer, kada spavamo, ne jedemo, pa nam nije potrebno toliko hormona koji nam pomažu u varenju. Ali kada se probudimo i naša tela očekuju da jedemo, potreban nam je insulin i čitav gastrointestinalni trakt mora biti pripremljen za hranu koja dolazi.
Problem je u tome što naš mozak brzo prelazi na novo vreme, ali naša tkiva i organi zahtevaju više vremena da se prilagode. Tada smo van ritma nedelju ili dve i upravo tada osećamo nelagodu.
Studija iz 2020. godine sugeriše da poremećen cirkadijalni ritam može uzrokovati stomačne probleme, a promena u obrazcima spavanja takođe može da pokrene migrenu ili glavobolju.
Kako da se prilagodite pomeranju sata
Da biste glatko podneli prelaz, stručnjaci za spavanje predlažu da nekoliko dana pre promene kazaljki u jesen, idete u krevet deset minuta kasnije nego prethodni. U proleće bi trebalo da radimo suprotno. Ovako će telo postepeno da se prilagodi na promenu i bolje će reagovati. Uradite isto sa vremenom obroka i svime drugim što možete pomeriti, poput vremena treninga.
Na kraju, dok možda osećate neželjene posledice pomeranja sata i jednostavno ne volite kada mrak pada ranije, stručnjaci tvrde da je jesenje pomeranje sata zapravo najzdravije, jer pravi jasnu granicu između dana, kada treba da budemo budni, i noći, kada treba da se privikavamo na tamu i zaspimo.