Magazin
Ljudski um nije stvoren da bude budan posle ponoći, upozoravaju naučnici
Ljudski um funkcioniše drugačije kada smo budni kasno u noć, prema mnogim istraživanjima. Posle ponoći, negativne emocije više privlače našu pažnju nego pozitivne, opasne ideje postaju primamljive, a ustručavanja i opreznost nestaju. Šta je ono što nas tokom noći doslovno odvuče na "mračnu stranu"?
Usred noći, svet ponekad može delovati kao mračno mesto. Pod okriljem tame, negativne misli na neki način preovladaju našim umom, teško je otarasiti ih se, a dok ležimo budni, gledajući u plafon, možda počnemo da žudimo za stvarima koje po nisu dobre, poput cigareta, alkoholnog pića ili obroka bogatog ugljenim hidratima.
Neki istraživači misle da je ljudski cirkadijalni ritam u velikoj meri uključen u ove kritične promene u mislima, kako navode u radu iz 2022. godine, u kojem stoje dokazi o tome kako moždani sistemi funkcionišu drugačije nakon što padne mrak.
Ova hipoteza, nazvana "Um posle ponoći", sugeriše da ljudsko telo i ljudski um prate prirodni ciklus od 24 časa, koji utiče na naše emocije i ponašanje. Ukratko, u određenim satima, ljudi su skloni da osećaju negativne emocije i ponašaju se neobično.
Tokom dana, na primer, molekularni nivoi i moždana aktivnost su podešeni za budnost, ali noću, naše uobičajeno ponašanje je da spavamo.
Sa evolutivnog stanovišta ovo ima smisla - ljudi su mnogo efikasniji u lovu i sakupljanju zaliha na dnevnom svetlu, a dok je noć dobra za odmor, isto je bila rizično vreme u kome su ljudi lako mogli biti napadnuti.
Prema istraživačima, da bismo se izborili sa ovim povećanim rizikom, naša pažnja na negativne stimuluse je neobično pojačana noću. To nam je nekada moglo pomoći da uočimo pretnje, ali ovo hiper-fokusiranje na negativno se može onda preneti u sistem nagrađivanja i motivacije u mozgu, što pojedinca privlači rizičnom ponašanju, umesto da ga odbija.
Pored toga, veliki faktor je i gubitak sna, pa ovo stanje svesti postaje još problematičnije.
Misli i dela su opasnost po život
Milioni ljudi su redovno budni usred noći, a postoje prilično dobri dokazi da njihov mozak tada ne funkcioniše tako dobro kao tokom dana, prema rečima neurologa koji su učestvovali u studiji "Um posle ponoći". Naučnici smatraju da čak i bezbednost pojedinca može biti ugrožena kasno uveče.
Prema prikupljenim podacima, utvrdili su da su samoubistvo i samopovređivanje veoma česti noću. Štaviše, neka istraživanja pokazuju trostruko veći rizik od samoubistva između ponoći i 6:00 ujutru u odnosu na bilo koje drugo doba dana.
Jedna studija iz 2020. godine zaključila je da je noćna budnost faktor rizika od samoubistva, "verovatno zbog neusklađenosti cirkadijanskih ritmova". Opasne supstance ljudi takođe više uzimaju noću. Godine 2020. istraživanje u centru za konzumaciju droga pod nadzorom u Brazilu otkrilo je 4,7 puta veći rizik od predoziranja opioidima noću, prenosi "Sajens alert".
Istraživači smatraju da je potrebno dalje istražiti ove faktore, kako bismo bili sigurni da štitimo one koji su najugroženiji noću, kao i kako rad u noćnim smenama, za ljude poput pilota i doktora, može uticati na njihovo dugoročno zdravlje.
