Magazin
Moždani udar levo, infekcija pluća desno: Bolesti koje "biraju" strane tela
Neka oboljenja će često "birati stranu" tela na kojoj će se pojaviti. Postoji mnogo bolesti koje pretežno utiču na jednu stranu tela. Iako na prvi pogled izgleda kao da su ljudska bića simetrična - imamo dve ruke, dva oka, dve noge i parne organe, poput bubrega i pluća - to ne znači da je naša fiziologija ista sa obe strane, što dovodi do različitih posledica kada je u pitanju naše zdravlje. Koje bolesti više "vole" levu, a koje desnu stranu?
Naša tela ipak nisu sasvim simetrična, što utiče i na to kako reagujemo na bolesti. Na primer, obe strane mozga možda izgledaju slično, ali kontrolišu različite funkcije u telu. To znači da ako imate oštećenje jedne strane, posledice mogu biti potpuno različite u odnosu na oštećenje druge strane.
Ako dođe do moždanog udara na levoj strani mozga, mogu se javiti problemi sa govorom, vidom i razumevanjem jezika, dok moždani udar na desnoj strani može rezultirati promenama raspoloženja, lošijom koncentracijom ili paralizom na levoj strani tela.
Posledica ovakvih anatomskih specifičnosti jeste da kada se jave problemi, oni mogu biti jednostrani i uticati više na jednu polovinu tela nego na drugu. Ovo su neka uobičajena stanja koja se često javljaju na samo jednoj strani tela, kao i šta to znači za dijagnozu i lečenje:
Češće se javljaju na levoj strani
Moždani udar
Studije su pokazale da su moždani udari na levoj strani češći, verovatno zbog razlika u protoku krvi kroz karotidne arterije (glavne arterije sa obe strane vrata koje prenose krv u mozak). Otkriveno je da krv brže teče kroz levu karotidnu arteriju, koja direktno ide iz aorte. Ovo rezultira većim stresom na zidovima arterije, što može dovesti do oštećenja koje uzrokuje formiranje ugrušaka i blokadu dotoka krvi u mozak, što dovodi do moždanog udara.
Postoji i verovanje da su moždani udari na levoj strani češći jer se lakše prepoznaju od onih na desnoj strani - tada obično imaju očiglednije simptome, uključujući gubitak govora, dok moždani udari na desnoj strani mogu prouzrokovati manje očigledne znakove, kao što su gubitak orijentacije, konfuzija i spoticanje, prema rečima stručnjaka.
Rak dojke
Rak dojke je nešto češći na levoj strani, gde je takođe tipično agresivniji i teži za lečenje, sugeriše studija iz 2022. objavljena u časopisu "Nejčer". Primećeno je i da se na levoj strani javlja veći broj tumora 2. i 3. stadijuma, koji brže rastu i šire se van dojke.
Istraživači su naveli da tumori leve dojke imaju slabiji odgovor na hemoterapiju i nešto lošije dugoročne ishode u poređenju sa rakom desne dojke. Rak dojke na levoj strani bi takođe mogao biti češći jer većina dojki nije savršeno simetrična, i obično je leva dojka nešto veća od desne. Ako imate više tkiva u jednoj dojci, postoji više žlezdanog tkiva i hormonskog uticaja koji mogu razviti tumore.
Još jedna teorija je da to može biti zbog nepotpunog dojenja na levoj dojci. Žene pretežno koriste desnu ruku, pa više vole da doje na desnoj strani, jer je tako lakše držati bebu. To bi moglo značiti da leva dojka nije potpuno ispražnjena, što potkopava zaštitni faktor dojenja i čini je podložnijom razvoju tumora.
Duboka venska tromboza
Naši cirkulatorni sistemi nisu simetrični, jer su regulisani srcem, koje se nalazi levo od središta tela i ima asimetrične grane koje prenose krv do organa. Ovo znači da stanja kao što je duboka venska tromboza (DVT) imaju predispoziciju da se jave na levoj strani tela.
DVT, koja se javlja kada se ugrušak formira u veni duboko u nozi, obično u listu, pojavljuje se čak 60 procenata češće u donjoj levoj nozi u poređenju sa donjom desnom nogom. Kako krv odlazi od srca, cirkuliše prvo oko leve strane, a pritisak se smanjuje u donjim ekstremitetima. Ovo usporavanje krvotoka i smanjenje pritiska povećava rizik od formiranja venske tromboze, jer je verovatnije da će se krv tu akumulirati.
Rak debelog creva
Neka istraživanja sugerišu da se rak koji se nalazi na desnoj ili levoj strani debelog creva toliko razlikuje, da se mogu smatrati različitim bolestima. Rak leve strane debelog creva, koji se javlja dalje u crevima i rektumu češći je od raka desne strane debelog creva, ali je generalno lakše otkriti i lečiti ga.
Češće se javljaju na desnoj strani
Infekcije pluća
Infekcije pluća, uzrokovane virusima, bakterijama ili gljivicama, češće su na desnom plućnom krilu zbog anatomskih razlika. Ono je veće i ima tri režnja, u poređenju sa dva režnja u levom plućnom krilu, što znači da ima veću površinu za moguću infekciju, prenosi "Dejli mejl".
Takođe, ulaz u desno plućno krilo je više vertikalan kroz dušnik, što olakšava stranim agensima i česticama da uđu. Dok se rak jednako javlja u oba plućna krila, istraživanja su pokazala da rak desnog često ima goru stopu smrtnosti. Ovo je možda zbog toga što ono zbog svoje veličine, više doprinosi funkciji disanja, pa operacije na ovoj strani mogu imati ozbiljnije komplikacije.
Osteoartritis kuka
Istraživači su otkrili da je većina levonogih ljudi koji imaju osteoartritis, a koji više koriste levu nogu za hodanje i skakanje, zapravo dešnjaci. Jedna od teorija sugeriše da ovo može izazvati veći stres na njihov desni kuk zbog disbalansa između korišćenja desne ruke i leve noge, te dolazi do ovog oboljenja.
Teniski lakat
Lateralni epikondilitis, poznat kao teniski lakat, nastaje usled preopterećenja mišića i tetiva podlaktice u blizini lakatnog zgloba. Čak svaka treća osoba može imati ovo bolno stanje u nekom trenutku, a češće se javlja kod osoba starijih od 40 godina.
Takođe je češće na desnoj strani tela, što je posledica toga što je većina ljudi dešnjaci. Dominantnost desne strane tela nastaje usled dominacije leve strane mozga, a to utiče na mišićno-skeletni sistem i uzrokuje više habanja desne strane tela.
