Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u gradu Epivatu, u bogatoj i pobožnoj porodici. Kada su joj roditelji preminuli, podelila je sirotinji sve što je imala i zamonašila se i tu je dobila ime Paraskeva. Otišla je u Palestinu, gde je provela 40 godima, ali prema predanju, javio se u snu anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu, pa se zato Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Sveta Petka je izrazito poštovana kao zaštitnica žena svih vera i nacija, majki i porodilja. Danas joj se molitvom obraća veliki broj ljudi za pomoć i spas u bolesti i nevoljama, a mnogi kažu da se svetica često javlja ljudima u snu i govori im šta da rade.
Veliki broj crkava u Srbiji je posvećen ovo svetiteljki, a obično se neposredno u blizini hrama nalaze i izvori za koje se smatra da su lekoviti.
Običaji i verovanja
Na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, posebno ne bi trebalo da to rade žene. Bolesni treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru koji se nalazi u blizini hrama.
Tokom vremena, njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, po mišljenju jednih, oteo, a po mišljenju drugih, preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u grad Jaši.
Početak poštovanja kulta Svete Petke u Srbiji vezuje se za knjeginju Milicu koja je izdejstvovala od turskih vlasti da se mošti prebace u dvorsku crkvu u Kruševcu 1398. god, da bi po premeštanju srpske prestonice despot Stefan preneo mošti u Beograd. Po predanju, mošti su bile položene u hram Svete Petke koji je knjeginja Milica sagradila u Beogradu. Od Crkva Svete Petke sagrađene početkom 15. veka, nije ostao nikakav vidljiv spomen, piše na sajtu Crkva Ružica i Kapela Svete Petke.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad, a konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas, prenosi RTS.
Snimljen i film
Ovoj svetitljki koja je veoma poštovana kod nas posvećen je i film "Sveta Petka - Krst u pustinji" u režiji Hadži-Aleksandara Đurovića, po romanu "Petkana" Ljiljane Habjanović Đurović.